Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Фолклорна топ листа „Натпевавање“ БНР – заштитни знак програма „Христо Ботев“ и правих обожавалаца

9. априла од 19.30 часова у Првом студију БНР предстоји гала концерт лауреата фолклорног такмичења „Натпевавање“ за 2018-2019. г. Водитељи ће бити Јулија Гатдерова и Магдалена Стојанова из уредништва народне музике програма „Христо Ботев“. Победника у „Натпевавању је 12, изабрани су гласањем слушалаца. Међу њима су Валери Димчев (композитор и извођач на тамбури), квартет „Славуј“, народна певачица Христина Анастасова и др. Има и једне велике награде која се ове године постхумно додељује омиљеној народној певачици Динки Русевој. Сваки месец претходне године у емисији „Жива вода“ могло се послушати пет нових предлога снимака, а слушаоци су гласали за свог фаворита. То је одлична прилика да се бројни љубитељи и познаваоци традиционалне музике упознају са младима у фолклору, са најновијим трендовима у различитим жанровима, а да се истовремено не заборави на класике. Није случајно изабран и наслов такмичења –  код нас одвајкада се организују надпевавања и надсвиравања која упркос историјским променама и данас остају омиљени начин испољавања савременим извођачима народне музике.  Главни покретач ове иницијативе је Јулија Гатдерова, која и поред обавеза музичког уредника и водитеља наступа као певачица. Њени музички предлози воде рачуна о различитим интерпретаторским стиловима и жанровима, као и о празницима у годишњем фолклорном календару.

За Радио Бугарску она је навела још неке детаље:

Топ листа постоји од осам година. Почетак је ставила Илка Димитрова у емисији „Само ново“, затим је Валентин Атанасов проширио идеју. Од шест година наовамо и моја маленкост донекле доприноси развоју овог музичког формата. Нема друге такве топ листе народне музике у бугарском етру. Желела бих да она још више добије на популарности“. Слушаоцима није лако направити избор зато што нудимо велико богатство жанрова и стилова. Извођачи су такође разноврсни – солисти, камерни састави, оркестри, ансамбли. Обично сваког месеца представљамо нова имена. Настојимо да откривамо обрасце које представљају ново тумачење фолклора као и ауторску музику на фолклорној основи. Конкуренција је понекад тесна, дешава се да имамо два победника. По мени сви који стварају у тој области и не одустају упркос препрекама су победници. Са посвећеношћу и надахнућем они негују невенућу бугарску традицију. Позивамо на концерт све који воле бугарску народну музику. Он ће бити уживо емитован на таласима програма „Христо Ботев“, а на интернет платформи  БНР „Бинар“ може да буде и одгледан. Као и увек наш партнер ће бити Оркестар народне музике БНР под диригентском управом Димитра Христова, а гостујући солисти  су веома колоритни – народна певачица Тања Митева и вокални квартет „Ермена“, који су добро познати нашим слушаоцима. Представићемо и три надобудна извођача – Антонија Симеонова, Гергану Гергинову и Емануелу Стојкову.
Улаз је слободан.


Превод: Ана Андрејева

Фотографије: архива



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Фотографија: Регионални етнографски музеј – Пловдив

Регионални етнографски музеј у Пловдиву помаже оживљавању старог заната филцања

Осећај унутрашње угоде и топлине – то је оно што ће обузти све оне који  посете Регионални етнографски музеј у Пловдиву  како би разгледали изложене предмете од вуне . Изложба „Бугарски филц – порука из антике“ представља древни занат, за..

објављено 13.7.24. 12.30

Традиционални празник кајсије у Тутракану

Подунавски град Тутракан окупља произвођаче кајсије из региона на традиционалном празнику „Тутракан – престоница кајсије“. Познаваоци овог укусног воћа у недељу ће се окупити 20. годину заредом. Како традиција налаже, биће представљене..

објављено 7.7.24. 10.05
Текија Елмал баба

Дервиши у нашим крајевима – легенде и мистерије које се везују за текију код села Бивољане

Према документима из османског доба, у близини данашњег села Биво љ ане у општини Момчилград, живело је више од 500 дервиша који су се школовали у текији Елмал баба. Овај верски центар у прошлости је важио за највећи дервишки центар у овом делу..

објављено 4.7.24. 11.20