Скоро свако дете сања да полети и погледа нашу планету из свемира. На питање „Шта желиш да будеш кад порастеш?“ деца често одговарају – космонаута. Овај одговор измамљује осмех на лицу, али је понекад толико искрен да на пар секунди можеш помислити како разговараш са будућим трећим бугарским космонаутом чије ће се име уписати у космичку историју Бугарске поред оних Георгија Иванова и Александра Александрова. Повод да се осврнемо на допринос Бугарске у истраживању свемира је данашњи датум када се навршава 40 година од лета бугарског космонауте Георгија Иванова на совјетском космичком броду „Сојуз 33“.
Он је започео 10. априла 1979. године када је летелица лансирана са космодрома у Бајконуру (Казахстан), а потрајао је два дана и две ноћи. Према плану наш први космонаута је требало да проведе у космосу 7 дана, али је проблем са једним од мотора осујетио спајање брода са орбиталном станицом „Саљут 6“ и то је приморало посаду са командиром, руским космонаутом Николајем Рукавишниковим да се врати на Земљу после 31 пуног облетања Земље. Док су из Центра за управљање летом тражили начин да их живим врате на Земљу, космонаутима је наређено да се одмарају. Иванов је део тог времена искористио да сними 72 кадра, велики део којих је нашао место у документарном филму Валерија Маринова „Лет на ивици бескраја”.
Из тог филма сазнајемо како је Иванов изабран за првог бугарског космонаута – то су учинили стручњаци Авио-медицинског научно-истраживачког института Војно-медицинске академије Бугарске. За Георгија Иванова кажу да је био одлично припремљен у области специјалне теорије, имао је потенцијал да издржи велика оптерећења, а у сложеним ситуацијама је био кадар да брзо донесе правилна решења. Од око 700 изабраних кандидата који су прошли тестове у току годину дана остало је 20 њих. Крајем 1977. године у Москву је отпутовала четворица – Георги Иванов, Александар Александров, Георги Јовчев и Иван Наков. По повратку у Бугарску, тадашњи министар одбране Добри Џуров је издао налог којим је послао Георгија Иванова и Александра Александрова у Звездани градић код Москве.
Занимљива је прича око капсуле намењене меком спуштању којом се руско-бугарски тим вратио на Земљу. Иванов га је поклонио музеју у свом родном граду Ловечу, али је у 90. годинама минулог века – у периоду политичких и економских транзиција, музеј претворен у дискотеку. Нови власници музејске зграде су решили да им капсула не треба, па су је избацили на неко градилиште. Тамо ју је открио фотограф Евгени Димитров и уз помоћ локалне полиције спасио уништења. Она је најпре пребачена у базу МУП, а касније је премештена у Музеј авијације у Пловдиву.
Уочи 40. годишњице свог лета Георги Иванов се састао са ученицима једне школе у Ловечу на демонстративном часу у Музеју авијације на аеродрому Софија. Дискусија је била праћена визуелним импресијама које су приказивале Земљу гледану кроз илуминатор свемирске летелице и живот космонаута на космичкој станици. Међу мноштвом питања нису изостала ни то о дечјем сну првог бугарског космонавта, као и о саветима које би дао онима који би пожелели да крену његовим стопама:
Мој дечји сан је био да постанем морнар, али нисам имао ту шансу, па сам се почео бавити падобранством, моторним и безмоторним летењем у аеро-клубу у Ловечу. Затим сам уписао Високу школу војног ваздухопловства „Георги Бенковски“. Поручујем деци која желе да постану космонаути да верују у свој сан и буду упорни, да изучавају математику, физику, астрономију, јер су то интересантни предмети, а такође и да слушају своје родитеље и учитеље.
У интервјуу за Радио Бугарску Георги Иванов је евоцирао успомене о дану свог лета и претходној припреми:
Сећам се апсолутно свега. На дан старта са космодрома у Бајконуру још од јутра смо почели припрему за укрцавање у свемирски брод. Пре тога сам прошао једногодишњу обуку у Центру за обуку „Јуриј Гагарин“ у Звезданом градићу која је обухватала тренинге, изучавање опреме и начина рада на броду и станици, а накрају, 10 дана пре старта, учествовао сам у обуци и на Бајконуру.
Превод: Ана Андрејева
Фотографиjе: архива, podtepeto.com и БГНЕС
У Бугарској не постоји тачна статистика о броју Бугара широм света, али према подацима које је Министарство спољних послова Бугарске објавило прошле године, у иностранству живи око 2,8 млн наших сународника. Према последњем попису становника из 2021...
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Одлука председника САД Џоа Бајдена да Украјини дозволи коришћење америчког оружја за нападе дубоко унутар руске територије изазвала је бурне реакције..