„Европски музички фестивал“ наставља се 12. априла концертом Дечјег хора „Пим-Пам“. Биће изведене омиљене песме Бориса Карадимчева (1933 – 2014), дугогодишњег вође састава. На почетку хор је био један од дечјих састава у тадашњој Палати пионира. Под именом „Пим-Пам“ постао је популаран након учешћа у међународном фестивалу „Златни Орфеј“ у летовалишту Сунчев брег где су малишани извели песму посвећену свемирском лету првог бугарског космонаута Георгију Иванову. Ирена Христова, уметнички руководилац „Пим-Пам“-а прича:
„Вокална група при Палати пионира“… – име је било предуго, па је Борис Карадимчев предложио деци да измисле неко друго – звучније и такво које се лако памти. Док су давала различите предлоге, гласови деце звучали су попут звончића. Тако им је синула идеја да им име буде „Пим Пам“. Након промена од 1989. г. формација је постала приватна. Најмлађи певачи данас имају 4 године. Зна се да је „Пим Пам“ био „лабораторија“ Бориса Карадимчева, аутора поп хитова, али уједно и предивних дечјих песмица. Текстови су такође изузетно добри, музика је свежа, ми волимо тај репертоар.
У дворани „Бл'гарија“ деца ће обележити 40. годишњицу оснивања хора заједно са Оркестром Класик ФМ радија под диригентском управом Григора Паликарова. Водитељка ће бити глумица Гергана Стојанова.
Предстојећи концерт је први велики наступ групе којом приликом ћемо отпевати све песме у пратњи симфонијског оркестра – каже још гђа Христова. – Неке оркестрације су дело Бориса Карадимчева, а урађене су поводом различитих наступа пре више година, остале је направио Валери Костов. На нашем репертоару смо одувек имали композиције чији су солисти професионални глумци и певачи – Тодор Колев, Маја Новоселска, Васил Најденов, Маргарита Хранова и др. На концерту ћемо отпевати бугарске евергринове: „Наш град“, „Бела тишина“, „Људи и улице“. Као солисте у тим новим верзијама позвали смо Веселу Делчеву и Владија Михајлова, познате из представа мјузикла Mamma Mia. Наш специјални гост је глумац Георги Мамалев који ће отпевати песме „Робинзон Крузо“ и „Богатство“, а редитељ ове представе проф. Александар Илијев ће наступити као мим.
Члан тима је и један већ одрасли „пимпамић“ – то је млада глумица Ана Симова, која брине о сценском понашању деце.
Почела сам да певам у „Пим Пам-у“ 1997. г. и съм сред първите и била сам међу првима који су остали у хору и после навршетка 14 година – прича Ана. – Осећала сам да ми је место тамо иако је тадашње правило било да су чланови хора до 14 година старости. Сада имамо учеснике и од 18 и 19 година. Пре неколико година сам завршила Позоришну академију, тренутно сам слободни уметник, јер желим да се бавим својим хобијима. Волим екстремне спортове, неко време сам водич туриста по Софији. Најважнији ми је рад са децом. Када сам већ морала да одем из састава Борис Карадимчев ми је предложио да једном недељно помажем у саставу адолесцената, касније сам почела да предајем и млађима. Имао је идеју да створимо нешто налик на академију на којој деци имају часове из глумачке вештине, плеса, свирања на различитим музичким инструментима. Ми смо обистинили његов сан – пре око две године смо поставили мјузикл „Аудиција“, у коме су деца били певајући глумци. Он ми је био као други отац. Захваљујући њему имам друкчији поглед на живот и уметност.
„Пип-Пам“ ће 15. априла приредити концерт и у оквиру иницијативе Пловдив – Европска престоница културе, у Дому културе „Борис Христов“, када ће поред „пимпамића“ на сцени наступити „Хор пловдивских дечака“ под диригентском управом Милке Толедове.
Превод: Ана Андрејева
Фотографије: лична архива
Виолинисткиња Искрена Јорданова већ 30 година живи у Лисабону. Све што ради као музичар везано је за барокну музику. Велики део свог времена посвећује откривању древних рукописа, којима заједно са својим ансамблом „Дивино Соспиро“ удахњује нови живот...
Објављена је прва „Песмарица ЕУ“ (EU Songbook), која обухвата по шест песама из сваке од 27 земаља чланица Европске уније. Ова јединствена публикација резултат је гласања у којем је учествовало више од 87.000 грађана из свих држава чланица ЕУ. Из..
Kottarashky, једно од најинспиративнијих имена бугарске музичке сцене новог века, иза којег стоји Никола Груев, познат је по непрестаном експериментисању и спајању различитих жанрова. Његова музика на јединствен начин оживљава бугарски фолклор кроз..
На музичкој сцени појавила се нова празнична песма названа "Божићно чудо", коју изводе млади певачи Стефани Илијева и Стојчо Стојчев, познат под..
Једно од најлепших дела вековне вокалне уметности Цркве, посвећене нашој заједничкој Мајци. Нека ово буде поздрав свим хришћанима широм света..