Читалиште са историјом дугом 80 година, које се налази у једном од још увек „живих“ бугарских села, решило је да изда зборник рецепата јела традиционалних за околину града Сливена да би млади људи познавали и чували ово „кулинарско благо“.
„Укусна путовања по околини Сливена“ назив је пројекта који реализује читалиште „Пробуда –1938” у селу Панаретовци. Пројекат има за циљ очување и промовисање традиционалних јела на подручју Сливена при томе пројектни тим неће једноставно скупљати рецепте укусних јела која се спремају у суседним селима него ће посебну пажњу посветити аутентичним јелима.
Аутентичност ће заштити пре свега старије жене које и данас кувају као некада – прича Дора Куршумова, председница Јавног донаторског фонда – Сливен, који финансира пројекат. – Деведесетогодишња Пенка Славова, осамдесетогодишње Донка Петрова и Ратка Пејчева из села Панаретовци знају старе рецепте, а имају и унучад којој ће пренети своје кулинарске тајне. Јер идеја је да млади људи осете аутентични укус јела припремљених према некадашњим технологијама, без тзв. Е-додатака и конзерванаса и да га упореде са укусом данас толико модерних хамбургера и друге вештачке хране.
И дан данас у селу Панаретовци спремају безброј типичних за околину Сливена јела чији су рецепти очувани у времену а предају се с колена на колено. За разлику од већине наших депопулисаних села, овде живи 350 људи са 30 деце нижег и 15 вишег степена основне школе.
Међу типичним за ово село јелима су пита са сиром („сирена пита“), слано-слатка пита („солено-сладка милина“)– гибаница са сиром која се прелива сирупом или млеком, катме („катми“) у које се уместо млека додаје сурутка, као и квасац – наставља своју причу Дора Куршумова. – Спремају се још посута пита („ръсеница“), ђузлема („гюзлеми“) – традиционални доручак, као и обредна јела са слатким булгуром, којима су частили родбину и пријатеље после рођења бебе. Мештани спремају и укусна слатка и џемове, јер је у овом региону ратарство добро развијено, затим – рачел, пијане брескве („пияни праскови“), шљиве са орасима и бадемом, компот од сувог воћа („ошав“) према специјалној технологији и тд.
Да би сакупили максималан број аутентичних рецепата људи из читалишта ће се састати са познаваоцима традиција и спровешће „кулинарске анкете“ које су позајмили из етнографских истраживања. Преко њих ће описати начин производње, житарице од којих се меси хлеб, поступак конзервисања јела. И још – у зборнику ће рецепти бити подељени у две групе: свакодневна и празнична јела.
Рецепти ће уз потребне састојке садржати и деталјан опис технологије спремања јела… На пример, у селу Бјала једна жена је детаљно описала како увек спрема ђузлеме – корак по корак – додаје Дора Куршумова.
Поред зборника рецепата у оквиру пројекта је предвиђено организовање кулинарских изложби и других манифестација у циљу промовисања типичних за овај крај јела. На пример, у селу Крушаре (великом селу између Сливена и Јамбола), деца од 4. до 7. разреда ће месити обредне хлебове, израђиваће украс за њих а на крају ће их испећи у специјалну пећ.
Планирано је да зборник рецепата изађе крајем године како би око Божића, за празничну трпезу људи могли да припреме нека од укусних јела из околине Сливена.
Превод: Албена Џерманова
Фотографије: лична архива
У јеку кампање за плаћање пореза за протеклу 2024. годину, Национална агенција за приходе (НАП) подсетила је инфлуенсере, блогере, влогере и друге креаторе онлајн садржаја, као и кориснике који своје производе и услуге продају путем друштвених мрежа,..
На данашњи дан, давне 1905. године, група од 15 студената упутила се у неизвесну авантуру – прво зимско освајање највишег врха планине Витоше, Черног врха (2.290 м), који бди над Софијом. Млади ентузијасти окупили су се 30. јануара око поднева у..
Данас ће бити представљени услови и рокови за пријаву за нову фазу програма EXPLORER, који спроводи Институт за рачунарске науке, вештачку интелигенцију и технологије (INSAIT) при Софијском универзитету „Свети Климент Охридски“. Циљ програма је..
Светски дан радија – 13. фебруар, ове године је посвећен климатским променама. Овај избор није случајан – према Париском споразуму, 2025. година означава..