Један од амблема данашње Европске престонице културе – Пловдива, јесте добро очувани старински део града. Размештен на три брежуљка, стара четврт је место пуно античких и средњовековних споменика. Лепе су куће саграђане у 18. и 19. веку које су припадале богатим трговцима. Иза реновираних фасада ентерјер је богат и сведочи о историји коју вреди упознати.
Она почиње 1. априла 1969. г. оснивањем Општинског института „Старински Пловдив”. Захваљујући дугогодишњим напорима личности, које су оставили запажени траг у историји Пловдива наслеђе Старог града постепено је вратило стари сјај. Од свогвог стварања досада архитектонски резерват је средиште културног живота и градске боеме, а такође и једно од најпопуларнијих туристичких одредишта у Бугарској.
Обнављање тог дела града је у великој мери резултат неуморног рада познатог пловдивског интелектуалца Атанаса Крстева, који је још 1958. приметио потенцијал оронулог и прилично запуштеног старог дела града. У периоду 1969 – 1986. г. Крстев је био управник старог града и уз садејство свог тима основао музеје сликара Златја Бојаџијева и утемељивача издаваштва у нас - Христа Г. Данова.
У том периоду враћа се заборављено лице неких од најлепших кућа – „Недкович“, „Хиндлијан“, „Бирдас“, као и Балабанове куће.
О личностима које су заслужне за њихово обнављање прича Донка Налбантова – шеф одељења за културну политику и информационе услуге Института „Старински Пловдив“:
Поред Атанаса Крстева, кога су касније прозвали Начо Култура, део те групе били су арх. Петко Кекеманов, арх. Вера Коларова, Елена Узунска, Ђовани Димитров. То су људи који су успели да убеде тадашњег градоначелника Пловдива да те запуштене зграде претворе у архитектонски резерват и амблематско место града, а и Бугарске. Прва кућа у којој су почели замашни радови на обнови јесте кућа „Недкович“ у којој се потом удружење настанило. За рестаурацију су коришћене архивске фотографије, намештај и подне облоге који су се уклапали у стил оне епохе, а пронађени су и допремљени из целе земље у Пловдив.
Налбантова каже да су све те куће одлично рестауриране и отворене за посетиоце, а у њима се приређују различити културни догађаји. Поводом 50. годишњице стварања архитектонског резервата „Старински Пловдив“ почетком месеца је отворена изложба уметника који пуно значи Старом граду – сликара Косте Форева. Експозиција се може погледати у Балабановој кући до 16. маја.
Богата палета догађаја у јубиларном програму израз је идеје да је четврт Пловдива из доба националног препорода богато духовно средиште, изјавила је за Радио Бугарску Донка Налбантова:
На програму је много изложби, научних конференција, позоришна представа и литерарно такмичење, посвећено Николају Хајтову. Повод је 100-годишљица рођења писца као и то што је његов живот везан за Стари део града. Обележавање ће почети 22. априла изложбом „Карикатуре Димовског и јунаци Хајтова“. Учесници такмичења ће написати есеј на основу омиљене мисли Хајтова – „Планину можда нећеш подићи, али вреди то пробати“. У септембру ћемо приредити и друге изложбе, а биће одржана и промоција књиге пишчеве кћери Елене Хајтове-Гигове.
18. априла када се обележава Међународни дан споменика и споменичких целина предстоји отварање изложбе посвећене савременим мозаицима – уметности коју смо наследили од Римљана чији се обрасци чувају у неким зградама архитектонског резервата. У Балабановој кући ће бити изложено 90 дела 40 аутора из 12 држава. Следећег дана ће се одржати конференција посвећена историји мозаичке уметности и уклапању мозаика у савремене куће и урбани простор.
Превод: Ана Андрејева
Фотографије: bg.wikipedia.org
Циркуска, позоришна и ватрена уметност, омладинске радионице – све је то заступљено на програму Фестивала уличне уметности 6Fest, који се у Бургасу одржава 11. и 12. октобра, јавља БТА. Фестивал је отворен флешмобом "Заједно" локалне плесне..
Званични трејлер филма „Гунди – Легенда о љубави“ изазвао је праву сензацију, чиме је постао једно од најуспешнијих филмских остварења у историји бугарске кинематографије. До сада, видео је сакупио милионе прегледа, што сведочи о огромном интересовању..
Ми, Бугари, као директни наследници дела свете браће Ћирила и Методија, које је папа Јован Павле II прогласио за заштитнике Европе, имамо обавезу да очувамо и унапредимо њихово наслеђе. Поносни смо што у овом узвишеном задатку делимо пут са Пољском,..