Ангел Заберски Млађи и негов трио промовишу нови албум на концерту који ће се 18.априла одржати у сали бр 6 Националног дворца културе. Like Jazz – Volume 2 је трећи заједнички пројекат џез пијанисте и „музичких камелеона“, као што Заберски шаљиво назива своје колеге у саставу: Стојана Јанкулова-Стунџија – удараљке и Бориса Таслева – контрабас. Концерт је под насловом „Мало ноћне музике“ који алудира на један од бисера Моцарта и Бечке класике. Није то, наравно, случајно. Као и у претходном Like Jazz 1, Заберски је изабрао популарне теме из омиљених дела, створених у различитим епохама.

Наслов је испао добар па ћемо га задржати као „заштитни знак“ јер јасно указује на правац – каже Ангел Заберски. – „Мало ноћне музике“… „Мало“ – зато што увек има још тога тога наћи и интерпретирати. Класична или као што је још називају „озбиљна музика“ неисцрпни је извор надахнућа. А иначе је „ноћна“, јер је по мом мишљењу то музика коју је најбоље слушати после 20 часова (тада и почиње наш концерт у Националном дворцу културе). „Музика“ – стварно је за мене то права музика. Like Jazz – друго издање обухвата искључиво транскрипције изузетно популарних мелодија. На програму су тема Чајковског из балета „Лабудово језеро“, Лист – „Љубавни сан“, две веома популарне композиције Шопена, O mio babbino caro – чувена арија из Пучинијеве опере „Ђани Скики“, Бах – „Арија“, Рахмањинов – једна предивна словенска тема из Другог концерта за клавир, а такође Паганини, Брамс и т.д. Захвалан што иза мене стоје двојица феноменалних музичара, с којима сарађујем већ подуже времена. Они ме оснажују у мојим стваралачким трагањима. Стојан Јанкулов и Борис Таслев су извођачи који наступају у различитим жанровима. У њих имам велико поверење. Са њима се осећам на својој територији, у свом елементу. С једне стране не могу рећи да је албум ауторски зато што користим теме великих композитора, на чијој основи радим транскрипције и износим своја опажања у погледу хармоније и ритма. Али је и то у неку руку ауторство.

Убеђен сам да ће се ова музика допасти публици различитог узраста. То ми је била и намера – да она не оптерећује и буде пријатна за слушање. Дали је албум израз носталгије према класичној музици? Увек ћу осећати носталгију за оним што сам радио на почетку. Можда и зато тражим путеве за неку врсту комбиновања два жанра и приближавање стилова. У музичким стварима које су на албуму и у концертној верзији има пуно импровизације и суптилне хармоније којој сам увек био наклон. Никада не могу да једну композицију више пута изведем на исти начин. Срећан сам што имам таленат импровизације, јер ми она пружа слободу да стварам музику у садашњем тренутку.

Превод: Ана Андрејева