Када је 2007. г. Бугарска приступила Европској унији, морала је да испуни многобројне услове један од којих је био да се прикључи мрежи НАТУРА 2000, дакле да направи листу заштићених природних објеката и територија. На почетку су неки Бугари, укључиво и политичари на њу гледали у већој мери као на препреку него на изазов успешнијем развоју земље. Упркос скепси експерти за екологију у оквиру бугарско-швајцарског програма „Да повежемо заштиту природе са одрживим развијем руралних подручја“ успели су да открију и искористе у пракси економски потенцијал ове мреже. Постепено су подухвати локалних предузетника који су водили рачуна о природи улили нов живот запуштеним селима у западној и средњој Старој планини. У пределу за који се чини да је у њему време стало, а природа је и данас нетакнута, налазе се фарме Јулије Стојанове и Десиславе Врбанове – прва у селу Гинци, а друга у селу Благовец.

Подручје је незагађено, пашњаци обилују лековитим биљем, све је природно. Узгајамо краве и овце. На фарми у селу Гинци имам и малу продавницу у којој се могу купити кисело млеко, сир, качкаваљ, вурда. Истини за вољу ако не скупиш храбост, нећеш покренути такав бизнис у коме недостаје радна снага.

То је стварно највећи проблем – мањак радника – додаје Десислава Врбанова. – О свему бринемо ми – и о фарми, и о пласману. Уздамо се искључиво у себе.

На себе рачуна и Теодор Пушкаров из села Мелене, који има 150 кошница у зони мреже НАТУРА 2000 „Западна Стара планина“. Пчеларење је начин живота:

Цео свој живот сам се бавио тиме. Добро ми дође што сам у овој зони, јер је овде веома чисто.Али има и недостатака – због депопулације ако ти устреба помоћ, нема ко да се одазове. Па ипак ми је драго што живим и радим овде.

Да би се остварио економски раст потребно је уклонити препреке пред органском пољопривредом:

Идеја мреже НАТУРА 2000 и Програма за развој руралних подручја јесте да помогне онима којима су потребни помоћ, финансирање и подршка развоју у тим местима – истиче Росен Василев из бугарске фондације „Биоразнообразие“ („Биодиверзитет“), која је партнер бугарско-швајцарског програма. – Производња у зонама НАТУРЕ 2000 доприноси очувању и одржавању биодиверзитета, а органска производња је додатна развојна могућност која се може реализовати како на територији мреже НАТУРА 2000, тако и ван ње.

Захваљујући тој мрежи фармери чије се обрадиво земљиште налази на њеној територији, добијају по 120 лева (око 60 евра) субвенције по хектару, без доплате од стране државе. Међу њима је Петар Георгијев из села Исперихово који обрађује земљу на заштићеној територији:

Ово подручје је изузетно чисто. Земља је такође веома плодна и нуди више могућности за бављење пољопривредним радовима. Имамо и довољно подземних вода које су додатна предност за фармере. Овај предео се налази у котлини оивиченој  Бесапарским хридинама (у области Пазарџик). Карсно земљиште и хумус на површини су добра комбинација која погодује добрим резултатима у гајењу старе бугарске сорте мавруд, очуване на нашем поднебљу још из доба Трачана.Уз помоћ Бугарског друштва за заштиту птица разрадили смо пилот пројекат, на чијој смо основи засадили башту. Обрађујемо је на посебан начин који омогућује развој популације текуница. Они су део ланца исхране птица грабљивица и понајвише обичних мишара и сокола.

Они који се баве органском пољопривредом осећају се спутаним, а понекад и угроженим административним препрекама и променама законодавства.

Последњих месеци неким реномираним компанијама које пружају сертификацију одузете су лиценце, али то не доприноси квалитету производа. Више стотини пољопривредних произвођача прети банкротство због закаснеле исплате субвенција. Још је и министар за заштиту животне средине и вода Нено Димов почео инсистирати на доношењу измена у Закону о биодиверзитету које могу довести до смањења зона обухваћених мрежом НАТУРА 2000. Све је то резултирало протестима од стране власника малих и средњих пољопривредних газдинстава која се баве органском производњом.

Превод: Ана Андрејева