Бугарска допунска школа у Лисабону је своја врата отворила 2009. године како би започела просветитељску мисију међу припадницима бугарске заједнице у Португалији.
2011. године, кад сам почела радити, школу је похађало двадесетак деце, а данас их је 40, прича директор школе Румјана Давидова. Велика већина малишана је из мешовитих бракова, али имамо и једну ученицу која пореклом није Бугарка. Мелиса из Гвинеје такође жели да научи бугарски језик, да се упозна с културом, историјом и традицијама наше земље због своје другарице која је Бугарка. Сва деца знају да читају, пишу и говоре бугарским језиком. Ученици су нам веома узбуђени и радосни, похађају школу са задовољством јер им она даје нешто ново, а уједно с тим и занимљиво, мило. Баш ми је жао што још нисмо стигли да отворимо огранке наше школе у удаљенијим деловима Португалије, али то ће нам бити главни циљ за следећу школску годину јер родитељи желе да им деца похађају бугарске допунске школе.
У школи се настава одвија у складу са наставним планом и програмом Министарства образовања и науке Бугарске. Деца су подељена у четири старосне групе а имају часове бугарског језика и књижевности, историје и географије. Али шта је заправо битније – читати, писати и говори бугарски или упознати се с историјом, свакодневним животом, обичајима и културом Бугара?
Све, јер је за наше ученике Бугарска мисаона именица, одговорила је гђа Давидова. Неки од њих су Бугарску посетили једном или два пута у животу због чега је доживљавају као далеку земљу коју су само на кратко имали прилику да виде. Из тог разлога, њима је све занимљиво, а мени је на првом месту да деца науче бугарски језик како би разговарали са осталим члановима фамилије. А кад савладају читање и писање, могу да нешто више сазнају и о бугарској историји, географији, традицијама и култури.
Кроз емоције до сазнања, главни је задатак на часовима у бугарској школи.
Увек почињемо с тим да су на Балкану и на територији данашње Бугарске живели Трачани – један од најцивилизованијих народа у древним временима, каже директор школе и наставља: Стога ми треба да се поносимо на наслеђе Трачана, као и на то да је наша земља једна од најстаријих у Европи и у свету уопште. На часовима деца сазнају ко је основао бугарску државу, како су Бугари водили успешне борбе и добијали ратове. Деци причам о цару Симеону, о томе шта су постигли остали бугарски владари, како је цар Борис I примио прогнане ученике Ћирила и Методија. Није случајно што је наша школа име добила по светој браћи, а у дворишту амбасаде је њихов споменик. Причамо и о томе да је наша земља мала, али јој је положај од великог стратешког значаја, као и да се о њеној будућности морамо и ми побринути.
Захваљујући бугарској школи родитељи деце су створили једну малу заједницу која викендом проводи по неколико сати заједно. Празници су идеална прилика да се окупе – тако је било на Божић када је португалска телевизија снимила наше кукере и коледаре, тако ће бити и на Ускрс. Уочи празника ће офарбати јаја, умесити козунак, спремити гибанице и погаче, а биће и печене јањетине. Бугарски Ускрс ће прославити на отвореном, у парку у близини Лисабона.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиje: лична архиваДвојица кустоса Природњачког музеја у Пловдиву, Кристијан Владов и Стефан Кјуркчијев, отпутовала су пуг Јужног пола као део 33. бугарске антарктичке експедиције. Сврха њиховог путовања је обогаћивање музејских збирки, као и будућа истраживања о..
Подршка раду Института за друштвене делатности и праксе у Софији јесте циљ, који ће ујединити организаторе и госте традиционалног за бугарску престоницу „Бечког бала“. Његово овогодишње издање одржаће се 8. фебруара у сали „Софија“ хотела..
Пре неколико дана је министарка финансија Теменушка Петкова обелоданила да је финансијска ситуација у држави критична. У условима последица политичке кризе, услед које касни усвајање Државног буџета за 2025. годину, као да ћемо брзо заборавити на..
Светски дан радија – 13. фебруар, ове године је посвећен климатским променама. Овај избор није случајан – према Париском споразуму, 2025. година означава..