Ручно спремљен хлеб од интегралног брашна и домаћег квасца је свакако један од кључева за здравље и дуг живот, јер је он прави Божји дар, убеђен је Ботју Борисов, који производи више од 50 врста хлеба и још толико хлебних производа.

У данима пре Ускрса љубитељи његових производа наручују и здраве козунаке, а у његовој пекари праве и веган козунак. Хоћу да расветлим заблуду да хлеб гоји. То важи једино за хлеб од белог брашна, а онај који справљамо по старим рецептурама представља драгоцени извор витамина, минерала, микроелемената и влакана. Људи треба да се врате исконском поштовању према хлебу нашем насушном и то је мој главни циљ, рекао је г. Борисов.

А ево како је све почело: 

Ја сам дипломирани инжењер, десет година сам радио у струци а имам 10 изума који нису ушли у производњу из „економских разлога,“ како су обично говорили у доба социјализма. Тада сам одлучио да нешто више научим о тој економији која је кочила сваки прогрес. Одбранио сам докторску дисертацију и запослио се као професор на Универзитету за националну и светску привреду у Софији. Од 1970. године ме тема здраве исхране живо занима. На почетку сам читао текстове Петра Данова о хлебу, био сам ужаснут када сам сазнао од чега праве индустријски хлеб код нас. Из тог разлога сам после одласка у пензију почео да производим хлеб, такав какав су справљали наши преци. У понуди наше пекаре налазе се различите врсте хлеба само од интегралног брашна, без побољшивача и боја, без белог шећера. Користим браон шећер, а кад год је то могуће, заменим га медом. Углавном користимо брашна од једнозрне пшенице, али у производњи различитих врста хлеба користимо раж, јечам, овас, хељду и коштуњаво воће.

Без обзира на помодарство у које се претворило интересовање за здраву исхрану, укус савременог човека је, што се хлеба тиче, и даље традиционалан. А до пре стотинак година су Бугари највише једном недељно могли себи да приуште свеже испечен хлеб који су звали „сутрашњи“ јер су знали да ће тако бити здравији.

Када је метаболизам у питању, научници су једнодушни да су за нормално одвијање процеса претварања калорија које уносимо храном у организам у енергију потребни минерали и витамини, а интегрална храна нам помаже у томе. Посебно једнозрна пшеница која садржи дупло више корисних материја у односу на пшеницу из конвенционалне технологије гајења. Интегрална храна убрзава метаболизам, а остали састојци које користимо обогаћују дневну дозу витамина и минерала потребних за одржавање доброг здравља и дуг живот. Знање које сам у међувремену стекао преточио сам у књигу под насловом „О Хлебу нашем насушном.“ Користио сам резултате упоредних истраживања о садржају различитих врста интегралне хране, конкретно хлеба од једнозрне пшенице, и свих осталих производа које користимо, укључујући оне животињског порекла. Човек може да ограничи унос хране животињског порекла, а да то не утиче негативно на његов метаболизам, али не смемо ићи у крајност тврдећи да обавезно треба да постанемо вегетаријанци или вегани. Свако треба сам да процени, односно осети шта је најбоље за њега. Ја, рецимо, највише волим хлеб у којем има и зрна јечма. Из научне публикације шведских стручњака сам сазнао да је хлеб од јечма посебно делотворан код онколошких обољења. Одузело ми је доста времена, али данас нудимо неколико врста таквог хлеба за чију производњу поред једнозрне пшенице и јечма користимо још неколико састојака који имају доказане противканцерогене ефекте. Тај хлеб сам назвао „Булгарика“ а имена осталих врста су такође бугарска – „Тангра,“ „Орфеј,“ „Перун.“

Не знам када се појавио козунак (милиброд) код нас, али су се одвајкада уочи Ускрса у Бугарској припремали слатки хлебови. Сигурно је да је у 19. веку већ био део наше трпезе. Мислим да смо тренутно једини у земљи који справљају ускршњи козунак од интегралног брашна с квасцем. Добро, можда није толико мекан као традиционални…

Иначе, нудимо и веган козунак од млека од орашастих плодова, куркуме и много воћа, укључујући коштуњаво. Могу рећи да се допао људима који су се определили за веган исхрану, рекао је Ботју Борисов, власник здраве пекаре.

Фотографије: лична архива