Кнез Борис I Михаил је једна од најзначајнијих личности за време Првог бугарског царства (681–1018). Његово име је неодвојиво везано за историјску судбину нашег народа и Бугарске православне цркве која га је канонизовала за свеца и слави га 2. маја.
Проф. Петар Ангелов са Историјског факултета Софијског универзитета „Св. Климент Охридски“ објашњава да су „пред Борисом и његовом владавином биле три важне алтернативе о којима је он морао да донесе одлуку. Прва је била: паганство или хришћанство и он се определио за хришћанство. Друга дилема гласила је: Константинопољ или Рим. Упркос покушајима Рима да промени његову одлуку после 870. године, он остаје близак Византијском културно-религиозном моделу. Трећа дилема пред њим била је: да ли да у Бугарској остави грчку литургију, која је званична после покрштења или да прими ученике Ћирила и Методија да би припремили бугарске свештенике који ће проповедати на разумљивом језику.“ Сви ови кораци које је кнез Борис предузео за време своје владавине (852-889) залог су за брзи политички и културни успон државе.
О пореклу кнеза Бориса проф. Ангелов каже да потиче „из династије Крумовићи, син је бугарског кана Пресијана“. Додаје да се до података ове врсте тешко долази у изворима који су претежно страни. Али „он је био личност, која се разликује од других. Не сматрају га случајно једним од највећих владара у нашој историји“. Борис је осетио историјску ситуацију, схватио је потребу за прихватањем хришћанства и први се покрстио примивши име Михаил.
И да није било Бугарске, која је примила протеране из Моравске ученике Ћирила и Методија, ово би дело остало само занимљива историјска чињеница о стварању таквог писма – наставља проф. Ангелов. – Огромни допринос Бориса је у томе што је у Бугарску прихватио ученике Ћирила и Методија - Наума, Климента и Ангеларија и пружио им могућност да створе своје школе, да оспособе свештенике и да се старобугарски језик прогласи службеним литургијским језиком. Ћирило и Методије су створили глагољицу. А ми употребљавамо ћирилично писмо за које једна од хипотеза каже да га је увео Климент. Преводе се богослужбене књиге, користи се то писмо. Јер не постоји сигурнији начин утврђивања хришћанства од употребе језика који ће народу бити разумљив. То је допринос и великом делу осталог словенског света, пошто књижевност која је створена у време тзв. Златног века бугарске културе (за време владавине цара Симеона) достигла и до других источноправославних земаља попут Русије и Србије.
Превод: Албена Џерманова
Ускрс је највећи и најстарији хришћански празник. Он прославља васкрсење Христово, које је основ хришћанске вере. Ове године тај празник над празницима истовремено обележавају верници православне и католичке цркве . Прослава Ускрса је,..
Данас славимо Лазареву суботу – први од три велика хришћанска празника повезана са чудом Васкрсења, који увек пада у суботу уочи Цвети. Према црквеном календару, овај празник је посвећен успомени на чудотворно васкрсење праведног Лазара из..
Најновија изложба Археолошког музеја у Бургасу приказује луле из 17, 18. и 19. века и традицију узгоја дувана у Бугарској. „Такве луле се често пронађу на територији савремене Бугарске свуда где се истражују историјски слојеви везани за..
Страсна или Велика седмица је последња, седма недеља Великог часног поста која претходи Васкрс у. Ова недеља се зове страсна, јер на старословенском..
Велики уторак је дан за поуке и последња морална упутства . Сећамо се Исусових алегоријских прича којима се преносе моралне и духовне поуке...
Потпуно облачно са кишом
Облачно
Повремено са кишом