Девето издање „Софија папирног арт феста“ почело је 16. априла. Радови јединственог међународног пројекта изложени су у неколико софијских галерија, а данас се у Националном дворцу културе (НДК) отвара изложба која приказује дела са такмичења „Аматерас” и експозицију Мартине Караиванове, добитнице велике награде у 2018. г.

„Папирна уметност“ је релативно нови правац у савременој визуелној уметности – каже Данијела Тодорова, председник фондације „Аматерас“, утемељивача и главног организатора фестивала. – Пре но што су ме папир и његови појавни облици у уметности опчинили, бавила сам се сликањем на стаклу, монументалним пројектима, приредила сам самосталне изложбе графичких радова и слика … 2006. г. била сам на креативној резиденцији у Финској. Тамо су ме папирне инсталације толико плениле да када сам се вратила у Бугарску направила сам своју прву изложбу папир уметности.  Почела сам се занимати за све везано за ту уметност у свету. Тако је настала идеја о такмичењу које је 2009. г. почело као изложба малог формата, касније смо је назвали „Àматерас“ ( по имену јапанске богиње Сунца Аматерасу). Такмичење је тако рећи „родило“ „Софију папирни арт фест“. Представљамо око 1.000 уметника из преко 40 земаља.  То што НДК по трећи пут угошћује нашу изложбу донекле је променило и формат. Сада први пут учествују инсталације, скулптуре… Изгледају дивно на природној светлости, усред великог простора који прија папиру. Рад са папиром је древна уметност поникла у Кини, касније пренета у Јапан, а затим у Западну Америку, али се у савременој уметности као посебан правац појављује пре 50 година у САД. Чини се да је папир материјал слаб и нетрајан, али је то само наизглед. Музеји су пуни папирних уметничких предмета, направљених пре више стотина година. Папир као да живи својим животом, има посебну осећајност и душу, јер је већина папира направљена од биљака, дрвењаче и других природних сировина. Нисам могла веровати да ћу тој уметности посветити читавих 15 година. Пријатно је упознати стваралаштво бројних колега које обогаћује искуствима и идејама. На изложби су приказане концептуалне инсталације које обрађују савремене социјалне теме. Није случајно ове године мото феста „Глобални свет“. Овај догађај је у Културном календару главног града већ 10 година, организовали смо више од 200 изложби, научних конференција, радионица – то је свет који плени и истовремено инспирише, а такође задобија више стотина обожавалаца наше земље.

Познајем и пратим рад фондације „Аматерас“ од самог њеног оснивања – каже Мартина Караиванова. – У току неколико година фестивал је прерастао у стабилан, занимљив, замашан међународни пројекат, изузетно неопходан данас, усред изобиља свакојаких визуелних пројеката и концепата. Захвална сам што имам прилике да прикажем своја дела у овом велелепном простору, где се она, очито, „осећају“ веома добро. Морам нагласити да црна боја која је доминантна у мојим сликама није израз негативизма, него је, пре бих рекла, синоним за бескрајност, за нешто мирно, топло, комфорно и свесно тражено. Зато је и мото изложбе „По поноћи, пре свитања зоре“ – то је специфичан тренутак ноћи када је тишина потпуна и када се то најбоље осећа. Квадрат који углавном користим је стабилан облик и успешно „закључава“ метаморфозе дана и ноћи, материјале које стварам.

Главно предавање ове године (4. маја) и радионицу одржаће Абд Масуд, председник Vienna Calligraphy Center-а – међународне организације која негује светске традиције лепог писања. Он представља неколико својих дела утемељених на арапској калиграфији: 

Ако стално носите неку идеју у свом уму, ако је пратите и ако сте бар мало креативни, верујем да ћете направити нешто различитије од осталих, а истовремено занимљиво – каже г. Масуд. – Оно што ћете видети у мојим сликама није традиционална калиграфија, користим посве друкчији папир, различите инструменте за писање. На једној слици је поема суфи мистика Мевлане Џелалудина Румија „Немој! Од мене се не отуђи, не одлази незнанима!“ Мени је битно да његову поезију представим нашим савременицима и покажем да је и у прошлости било људи отвореног ума. Требало би да и ми будемо такви. Зато сам дошао овде, јер овде познајем такве личности – Данијелу и Тодора Тодорове који повезују људе кроз уметност. Моје предавање и воркшоп посвећени су арапској калиграфији. Увек ми је драго када боравим у вашој земљи, а на „Аматерасу“ имам прилику да погледам лепа дела и осетим снагу креативности.

Фотографије: Албена Безовска