Ђулијано Доло је фотограф и камерман са занимљивом биографијом. Уметничко име му је Хулио Дожо. Рођен је 1992. године у Немачкој одакле је његов отац – агент за некретнине. Његова мајка је Бугарка, по професији сликарка. Зна немачки и бугарски језик, енглески и шпански. Што се бугарског језика тиче, боље говори него што пише. Као дете сваке године је школски распуст проводио код своје породице у Бугарској – у Добричу, где је рођена његова мајка или у селу Подслон – код баке и деде. Отада је и његова страст према фотографији и кратким филмовима. Прво је снимао са камером свог оца, а затим је добио своју. По струци је инжењер, али је пре неколико година решио да се у потпуности посвети својој љубави према филму. У априлу ове године на фестивалу Master of Art, Ђулијано је освојио награду за кратки филм са филмом „Памет у главу“ („Умната“) – петоминутним видео-путовањем по Бугарској.

Филм је посвећен мојој баки Марији Димовој, која нас је напустила пре две године. Она је међу људима који су ми били модел опонашања када сам се формирао као личност и тај губитак је за мене веома тежак. Бака ми је стално говорила: “Памет у главу!“ – у смислу:“Буди мудар у својим одлукама и поступцима“. Терала ме да верујем у себе и да ће се захваљујући тој вери све одвити на најбољи начин. Осим што сам из мешовитог брака, моја је породица везана и за Шпанију, где смо живели више година – Коста Бланки, у источном делу земље. Тако да познајем многе културе. Хтео сам да у овом кратком филму представим тај културни микс. Идеја је моја. Имам добру сарадњу са музичарима са којима смо разматрали музику како би она била у стању да допуни и развије идеју. Током година сам направио више стотина кратких филмова. За филм „Памет у главу!“ путовао сам по Бугарској пуних 8 недеља – дуж обале Црног мора, скоро до границе са Румунијом, био сам на рту Калијакра, у Варни и наставио даље… све до села Резово.

Обрада снимљеног материјала је трајала неколико недеља. Ђулијано каже да је радио више од 14 часова дневно. На неким елементима филма који су у финалној верзији краћи од 1 секунда, понекад је радио сатима. У питању је документарни филм о природи и култури Бугарске. Посвећен је не само мојој баки него и мени самом – да би био мој сигуран извор инспирације, да бих га гледао када осетим несигурност или пак да сам демотивисан – рекао је још млади уметник. Фестивал у Бугарској је прво такмичење на којем је учествовао, али планира да „Памет у главу!“ представи у оквиру неколико филмских школа. Решен је да настави да тражи сарадњу са бугарским туристичким компанијама и различитим медијима. А на питање како би наставио реченицу „Бугарска је лепа земља…“,одговара:…а ја бих хтео да је преко мојих кратких филмова промовишем по целој земаљској кугли, међу људима свих узраста, да будем амбасадор те лепоте, уз подршку пријатеља и истомишљеника.

Превод: Албена Џерманова