Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Добро дошли у средњи век!

Фестивал средњовековних традиција, начина живота и културе у Мездри

10
Фотографија: Венци Крастев

Кажу да је Мездра „град који је историја родила”. У ІV миленијуму пре нове ере тамо, у северозападној Бугарској, је постојало утврђено насеље на чијем је месту подигнута тврђава „Калето”. Данас она је рестаурирана и конзервирана а око ње је изграђен археолошки комплекс „Калето” где ће се од 16. до 19. маја одржати пето издање Фестивала средњовековних традиција, начина живота и културе, који организују управа комплекса, општина Мездра и Удружење за обнову и очување бугарских традиција „Авитохол” у граду Варни.


Идеја је настала пре четири године ради промовисања комплекса и привлачења пажње широке јавности
– каже Јордан Манчев, члан PR тима општине Мездра. – Интересовање за објекат расте не само током фестивалских дана. Ове године први пут имамо партнерство са колегама из Румуније, из града Добрословени, који ће бити наши гости, а ми ћемо посетити њихов фестивал у августу. Они ће представити касну антику и римско доба.


Учесници из свих крајева Бугарске ће се укључити у спектакуларне реконструкције и представиће начин живота, традиције и ритуале наших предака – Гота; одећу, заштитно и нападачко оружје и опрему Бугара из доба раног средњег века, као и њихове „мобилне куће“ – јурте; борилачке праксе и вештине; ратну вештину Бугара у средњем веку; витезове на нашем поднебљу; дугогодишње непријатеље Бугара на ратном пољу – Византијце. На програму четвородневног фестивала су и пројекције филмова са фестивала посвећених средњем веку и римском добу одржаних у Бугарској и Румунији.


У оквиру Фестивала предвиђене су и дегустације јела из средњег века за чију ће се припрему побринути Петја Крушева
– наставља Јордан Манчев. – Гости ће имати прилику да пробају и традиционално пиће „медовина”, да искују новчић и посматрају израду накита из доба касне антике и средњег века према аутентичним обрасцима.


Сви ће моћи да виде средњовековне игре и да у њима учествују, да посматрају битке војски и да испробају њихово оружје и опрему. Међу најважнијим атракцијама на програму је реконструкција битке за мост из оног доба када су непријатељи покушавали да освоје нашу тврђаву.


Обука омладинаца и деце у гађању луком, демонстрација могућности средњовековног оружја, непоновљива атмосфера коју ће улепшати стара музика у извођењу група „FREIJA” и „KsANa“, јарке костиме натераће посетиоце да уроне у историју и да упознају начин живота и културу свих који су насељавали тврђаву у различитим епохама.


Сваком годином интересовање за активности овде се  повећава. Последњих неколико издања Фестивала посетило је преко 5 хиљада људи. За ову годину долазак је пријавило 8-9 хиљада гостију. Богат и разноврстан програм Фестивала неминовно привлачи све више људи а чињеница да је ово његово пето издање и да сада траје четири уместо два дана доказује то – наглашава Јордан Манчев.

Превод: Албена Џерманова

Фотографије: лична архива




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Уметност од антике до раног модерног доба окупља у Софији научнике са Балкана

Од 11. до 13. априла у Софији ће се одржати традиционална међународна научна конференција историчара уметности "Уметност и историја", модул „Стара уметност.“ Циљ форума који се одржава у организацији Института за студије уметности Бугарске академије..

објављено 11.4.24. 07.30

Муслимани дочекују Рамазански бајрам

Скоро 11% становништва Бугарске или око 639.000 људи изјаснило се као муслимани, показали су подаци последњег пописа становништва из 2021. године, при чему је 508.378 становника турског порекла. Већина муслимана живи у североисточној Бугарској и..

објављено 10.4.24. 07.30
Иларион Макариополски (1812-1875)

164 године од храброг чина митрополита Илариона Макариополског у Цариграду

Дана 3. априла 1860. године током свечане Васкршње литургије у бугарском храму Светог Стефана у Цариграду митрополит Иларион Макариополски није поменуо име васељенског патријарха. Уместо имена патријарха Кирила VII изговорено је име султана Абдула..

објављено 3.4.24. 10.55