Године 2000. археолог др Георги Китов и његова екипа открили су хумку Рошава чука (Чупаво брдо), недалеко од села Александрово код Хаскова, за коју је утврђено да скрива трачку гробницу из IV века пре Христа. Финоћа  мурала и отменост архитектуре одликују је од свих осталих споменика трачке културне баштине на нашим просторима. Она је уједно највећа грађевина тог типа икад откривена у Бугарској.

Да би се сачувао овај споменик уметности и културе, који су још пре његовог раскопавања од стране археолога делимично опљачкали дивљи трагачи за благом, у близини је изграђен Музејски центар „Трачка уметност у источним Родопима“. Од 2011. г. он је постао један од 100 националних туристичких објеката. У њему је изложена „музејска“ реплика гробнице која је, за разлику од оригинала, доступна туристима. За изградњу овог центра јапанска влада је бесповратно доделила 3,5 млн долара. А за његово отварање 15. маја 2009. г. стигли су Њихова Царска Височанства принц Акишино и његова супруга принцеза Кико. Александровска гробница је споменик културе од националног значаја, а пријављена је за упис на Унескову листу светске културне баштине.

Директор Регионалног историјског музеја Хаскова Пенко Добрев каже да је  реплика гробнице задржала аутентични архитектонски израз оригинала. Краћи је само коридор дуг 14 метара који води најпре у правоугаону, а оонда у округлу просторију. Обе коморе су декорисане различитим мотивима и фигурама: животињама, ратницима, орнаментима. Богата је и палета зидних слика:

Само у две куполне гробнице су очуване фреске. То су Казанлачка и Александровска гробница – објашњава Пенко Добрев. – Ова у Александрову је већа и у њој се могу видети сцене из живота Трачана: њихова одећа, начин бављења ловом, свечане гозбе, погребни обичаји. Цртежи нису шематски каквих има на многим местима на Балкану. То чини гробницу драгоцену и јединствену. Изнад лика мушкарца у профилу је натпис за који се може претпоставити да је први графит на овом поднебљу или пак је то име градитеља гробнице. Према стручњацима прва реч у натпису „Коцимасес Хрестос“ је лично име трачког порекла, а друга – надимак који значи искусан мајстор.

Мурали у Александровској гробници чине је непоновљивим спомеником трачке уметности – коњаник и пешадинац у тренутку двобоја; коњи са детаљно осликаном опремом; гозба за столом на којем је различита златна и сребрна посуда; ловци-коњаници који јуре за дивљим свињама и јеленима. Неки призори садрже податке о врстама оружја Трачана које су раније биле непознате.

Фреске у округлој просторији, у којој има неколико редова зидних слика дочарава живот преминулог владара који је по речима Пенка Добрева био релативно млад. Није му познато име, али се претпоставља да је био племић из угледне фамилије.

У Музејском центру су изложени фотоси са отварања Александровске гробнице као и фрагменти оригиналних фресака. Могу се видети и артефакти из гвозденог доба. И још:

Претежно погребни предмети из трачког периода – V-I в. пре Христа – наставља директор Добрев. Уз мноштво фотографија је представљена трачка култура, типична за источне Родопе. Поред Перперикона и Татула изложене су слике т.зв. мегалитске културе која је старија. Намера је показати све везано за обичаје људи који су насељавали данашњу југоисточну Бугарску. Посетиоци могу видети и најстарије обрађено злато датирано на 4500-4000 г. пре Христа. Нађено је у подручју Сакар планине. Право јувелирско мајсторство којим се одликују ови предмети од злата чини их упоредивим са онима из Варненске халколитске некрополе за које се сматра да су најстарије технолошки обрађено злато у свету. Они су такође датирани на IV миленијум пре Христа.

Фотографије: haskovomuseum.com