Пројекат изградње гасног интерконектора између Бугарске и Грчке (IGB) је од кључног значаја не само за две земље учеснице, него и за Балкан, Европу и свет због диверсификације и безбедности испорука природног гаса. У селу Кирково удаљеном свега 5 км од бугарско-грчке границе је церемонији полагања камена темељца за градњу гасне везе између две земље, поред премијера Бугарске и Грчке Бојка Борисова и Алексиса Ципраса, присуствовао и први потпредседник азербејџанске владе Јагуб Ејубов, као представник земље која ће обезбеђивати 1/3 капацитета гасовода или преко 1 млрд кубних метара гаса годишње. Међу гостима су били и министар енергетике Грчке Јоргос Статакис и заменик амбасадора САД у Бугарској Џастин Фридман.
Полагање камена темељца је постало могуће захваљујући напорима свих заинтересованих који су обезбедили додатно финансирање из Оперативног програма „Иновације и конкурентност“ у износу од 39 млн евра, државну гаранцију у износу од 110 млн евра и одобрење ЕК за максимално дозвољену висину државне помоћи, рекла је Теодора Георгијева, извршни директор IСGB у Бугарској. Данас се можемо похвалити изврсним извођачима радова, инжењер консултантима и грађевинским надзором, на располагању нам је и резервисан капацитет који ће обезбедити одличан почетак рада гасовода. Овај интерконектор је носилац промене у овом сектору, промене којој већ дуго времена тежимо, а његова реализација ће Бугарску учинити јачом у енергетској политици.
Могу да вас уверим да се реализација пројекта одвија планираном динамиком, следи зацртане циљеве а поштује одобрени буџет, додао је Констандинос Карајанакос, извршни директор IСGB у Грчкој.
Ово је историјски тренутак за све Европљане, рекао је потпредседник ЕК задужен за енергетику Маруш Шевчович који се присутнима обратио видео поруком. IGB је пројекат од посебног значаја за Стратегију о Енергетској унији а ужива солидарност, политичку и економску подршку земаља чланица које ће имати дивиденде од тога, на бази заједничког интереса, али исто тако ће утицати и на светско енергетско тржиште. Овај пројекат ће отворити нова радна места, те зближити привреде чланица ЕУ, додао је Шевчович.
Алексис Ципрас је резимирао идеју на чијој реализацији Бугарска, Грчка, Румунија и Србија одавно раде. Реч је о једном „прстену повезаности“ који ће помоћу једне чистије енергије каква је, рецимо, природни гас, претворити Балкан у миран и просперитетан регион. Према Ципрасу, ово ће бити могуће тек кад буде обезбеђена саобраћајна и трговинска инфраструктура која ће повезати источни Медитеран, Кипар, Египат, Израел, Либан, Палестину и Турску, а IGB се повеже са осталим гасоводима – Трансјадранским гасоводом (ТАП), Источно-медитеранским гасоводом (ИстМед), Турским током и терминалима за укапљени природни гас у Александруполису и Ревитуси.
Бојко Борисов је, са своје стране, нагласио да испуњава своја обећања и да е његов мото „од речи до дела.“ Бугарски премијер је позвао да се гасоводи зову „балкански“ како не би дошло до пристрасности и подсетио да се на територији Бугарске граде два велика гасовода, гасно чвориште, складиште гаса великог капацитета, а уједно с тим имамо налазишта гаса, користимо укапљени гас из САД, градимо ауто-путеве, железничке пруге, мостове и луке. Циљ различитих гасовода је да тржиште одреди цену горива а ми да купујемо оно што је најјефтиније у понуди.
Председници влада Бугарске и Грчке су навели да су две земље затвориле страницу прошлости, изградиле су пријатељске односе, сарађују и желе да наставе у истом правцу како би послужиле за пример осталим земљама.
Бугарска и Румунија настављају да доминирају у сектору пословних услуга у Југоисточној Европи, а у Букурешту и Софији налази се 43% пружилаца услуга у региону, наводи се у извештају о аутсорсинг индустрији у ЈИЕ за 2023. годину, који је представио Илија..
Привремени министар енергетике Владимир Малинов је саопштио на брифингу да ни он, ни Министарство енергетике немају информације о продаји рафинерије „Лукоил Нефтохим Бургас“. Јуче је Фајненшел тајмс“, позивајући се на своје изворе, пренео да руски..
Руски енергетски гигант „Лукоил“ планира продају своје највеће рафинерије на Балкану, која се налази у Бургасу, преноси Financial Times (FT). Очекује се да ће ова трансакција бити званично обелодањена до краја 2024. године. Како се наводи, компанија..
Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева (12.519 евра), што представља раст од 15,3% у односу на 2022. годину. Ово..
Вредност минималне потрошачке корпе у Бугарској, која обухвата 27 основних производа, остала је непромењена у односу на прошлу годину и износи 98 лева..