15. годину заредом је Софија била домаћин Међународне научно-практичне конференције за обуку и рехабилитацију деце са оштећеним слухом, под насловом „Ти чујеш.“ Лекари, логопеди, рехабилитатори, специјални педагози и стручњаци из Бугарске, Грчке, Румуније и Србије скренули су пажњу на револуционарна достигнућа у области медицине захваљујући којима особе са потпуно оштећеним слухом могу да поправе или поврате ово чуло и воде нормалан живот. Овај научни форум био је један у низу догађаја организованих у Софији и широм земље а посвећених обележавању 20. годишњице од прве успешне уградње кохлеарног импланта у Бугарској.



Организатори кампање подсећају да је овај здравствени проблем у данашње време премостив, али све зависи од жеље и напора пацијената и њихових породица, а битна је и подршка државе. У Бугарској живи преко 400.000 особа са оштећеним слухом, од којих 40.000 деце, а тренд је да до 2050. године њихов број порасте. С годинама се проблеми са слухом продубљују, стога две трећине Бугара старијих од 65 година има тешко оштећење слуха. Статистички подаци указују да је током две деценије извршено преко 700 кохлеарних имплантација у земљи. А то представља само скроман део констатованих случаја особа са тешким или потпуним оштећењем слуха. Тек 25% новорођенчади код којих је откривен проблем са слухом добило је кохлеарне импланте. Добра комуникација и сарадња свих карика – родитеља, пацијената, произвођача импланата, рехабилитатора и Националног фонда здравственог осигурања, могу допринети постизању бољих резултата, сматрају заступници фирме, јединог увозника кохлеарних импланата у Бугарску. Скоро сви Бугари који су свој слух рехабилитирали после имплантације добили су прву консултацију од клиничког инжењера Тодора Абаџијева у Софији. Више од 15 година он ради раме уз раме са специјалистима како би понудили најбоље индивидуално решење за сваког пацијента. Углавном су то деца старости испод једне године којој је потребна посебна пажња, брига и стрпљење.

Родитељи ме контактирају не само за консултацију о чисто техничким аспектима, него и за било какав други савет и мишљење како би корист од уградње поменутог апарата била максимална, објашњава инжењер Тодор Абаџијев. Технички део рада почиње већ са прелиминарним разговорима са родитељима током којих смо ми као стручњаци и специјалисти обавезани да их упознамо са техничким параметрима и коришћу од ових импланата. Следећи корак је провера импланата пре него што се уграде, а ту су и додатна подешавања након имплантације. Дакле, лекари и инжењери постају нераздвојив део породице чије дете има такав апарат. Фирма коју заступам труди се да сваке године на тржиште лансира нов и побољшан модел ових система јер се технологије мењају веома брзим темпом а ми треба да држимо корак са најновијим глобалним трендовима. Ми нисмо у стању да понудимо замену за природни слух, али тежимо да му се максимално приближимо.

Искуство са имплантацијом слушних апарата у Бугарској показује да се последњих година велики проценат особа са кохлеарним имплантима постепено прилагођава новим условима и самим тим постају пуноправни грађани ове земље.

Чак и најмлађи пацијенти се брзо навикавају на импланте и на то да већ чују, због чега и најмањи проблем, као што је, рецимо, замена батерије на спољној јединици кохлеарног импланта која се носи иза ува, а која одузима само пар секунди, изазива велику нелагодност код њих, каже инжењер Абаџијев и додаје: Из тог разлога се трудимо да спречимо појаву техничког проблема. А корист од овог финог апарата је непроцењива, стога је битно да обухватимо што је могуће више особа с оштећењем слуха.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: лична архива