Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Већ 143 године је Христо Ботев симбол борбе за слободу Бугарске

Споменик на врху Околчица и „Ботевљева чета се искрцава на бугарску обалу“ сликара Димитра Гјуџенова
Фотографија: архива

2. јуна обележавамо Дан Ботева и погинулих за ослобођење и независност Бугарске од Турака. Грађани се позивају да током оглашавања сирена у недељу, 2. јуна, у 12 сати, обуставе своје активности и минутом ћутања одају почаст пожртвованом подвигу бораца за слободу.

У јеку Априлског устанка 1876. године је под руководством Ботева у румунском граду Ђурђеву почело формирање чете која је бројала преко 200 добровољаца. За вођу чете постављен је Христо Ботев који ју је са помоћницима повео према граду Враци где је разматрана могућност устанка против Османлија. 28. маја су се Ботев и део четника прерушених у повртара укрцали на аустријски путнички брод „Радецки.“ Са осталих румунских пристаништа придружили су им се и други борци. 29. маја су четници преузели контролу над бродом и приморали посаду да преусмери брод у правцу бугарске обале. „Радецки“ је пристао недалеко од села Козлодуј где су се четници искрцали. Борци нису наишли на очекивану подршку у Трећем револуционарном округу чије је седиште била Враца. 1. јуна је чета продрла у Врачански део Старе планине где је сазнала да је устанак угушен. Након тешке битке са османлијским јединицама, убијена је већина четника, а пао је погођен и Христо Ботев. Славни бугарски песник и револуционар Христо Ботев је по узору на Бајрона и Петефија положио свој живот на олтар домовине. Упркос неуспеху је подвиг Ботевљеве чете изазвао велики одјек у Европи, а то је скренуло пажњу европске јавности на поробљени бугарски народ. Западна штампа је писала о устанку Бугара против Турака а пре свега о Ботеву и његовим четницима. Већ 143 године је Христо Ботев симбол борбе за слободу Бугарске. Ботев је поред Васила Левског херој из националног пантеона, револуционари који су остали упамћени у свести генерација Бугара. Први пут је Дан Ботева званично код нас обележен 1901. године. Традиционално крајем месеца маја више стотина грађана учествује у походу „Стопама Ботевљеве чете“ чија је рута дуга 120 км – од обале код Козлодуја до врха Околчица у Старој планини. Готово сва места везана за руту четника уврштена су на листу „100 националних туристичких објеката.“

Ове године су свечаности поводом обележавања Дана Ботева и погинулих за ослобођење Бугарске почеле 24. маја аудиовизуелним спектаклом у Враци, организованим под патронатом председника Румена Радева. Богат културно-музички програм укључује концерте, читање одломака из књижевних дела, едукативне игре посвећене подвигу песнику и његовим књижевним делима. Врхунац прославе ће бити богослужење на месту погибије Христа Ботева на локалитету „Камарата“ и свечани ватромет у знак сећања на борце пале за слободу, у суботу, 1. јуна, код споменика Ботеву у Враци.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Првомајски – о тржишту рада у Бугарској и утицају вештачке интелигенције

Више од три деценије после демократских преображаја у земљи 1989. године, Међународни дан рада 1. мај се код нас и даље празнује као државни празник и нерадни дан, с тим што власт више не организује масовне манифестације, као што је то некад било...

објављено 1.5.24. 10.45

Волонтери пребројали 6.240 врабаца

Волонтери са укупно 456 локација широм Бугарске укључили су се 27. априла у осмо издање кампање „Бројимо врапце“ коју организује Бугарско друштво за заштиту птица. Пребројано је укупно 6.240 врабаца три најчешће врсте ове птице – обичног, пољског..

објављено 30.4.24. 16.00
Дарена Гешева са съпругом Крикором, који је такође анестезиолог

Дарена Гешева и њен живот достојан романа

Кнежа, Софија, ЈАР, Боцвана и... Асеновград преплићу се у животу Дарене Гешеве поклањајући јој безброј сећања и прича које ће причати пријатељима и посетиоцима њеног кафића у Асеновграду, градићу у близини Пловдива. Животни пут Дарене, као и сваког од..

објављено 30.4.24. 12.15