Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Национални сабор народне песме „Вуга пева“ чува сећање на Миту Стојчеву

Фотографија: архива

Ове године се навршава 110 година од рођења Мите Стојчеве - наше познате певачице народних песама са Северњачког фолклорног подручја. И данас колају легенде о њеном чаробном гласу који је пленио слушаоце Бугарског националног радија и публику за време њених концерата. Она је у својој певачкој каријери дуго година путовала и наступала са групом „Наша песма“, заједно са ништа мање познатим својим колегама Борисом Машаловим, Борисом Карловим, Лалком Павловом, Машом Белмустаковом, Магдом Пушкаровом и др. У знаку обележавања 110 година од њеног рођења одржаће се и ново издање Националног сабора народне песме „Вуга пева“(који је име добио по њеној истоименој песми) у родном селу певачице Обединение, у општини Полски Трмбеш. Домаћин ће бити читалиште у селу по имену „Мита Стојчева – 1900“, које је тако названо као знак захвалности и поштовања према уметности истакнуте певачице из тог краја.

Снежанка Јорданова – рођакиња Мите Стојчеве и секретар читалишта у селу Обединение је испричала:

Национални сабор народне песме „Вуга пева“ /“Авлига пее“/ ове године ће се одржати од 31. маја до 2. јуна. До сада се пријавило преко 2.800 учесника од којих преко 100 деце. 1. јун је резервисан за такмичарски програм. Истог дана почињу и концерти наших гостију: Ансамбла „Тракија“, студената Медицинског универзитета у Пловдиву, добитника награда овог Сабора током година, а наступиће и групе при локалном читалишту и квартет „Славејче“, сеоске школе. Моја бака је сачинила породично стабло наше фамилије. Испоставило се да су моја бака и Мита Стојчева веома блиске рођакиње. Бака ми је причала веселе приче у вези са њиховим међусобним гостовањима. Мој деда је волео да попије. Једном је отишао у Софију. Цугнуо је те се изгубио у граду. На улици је питао људе: „Где живи Мита Гањова?“. Знао је да је позната и мислио да ће му неко рећи како да стигне до ње. Међутим, то име људима ништа није значило – за њих је она била Мита Стојчева... Сећања на њу су ми оскудна. Моја ћерка пева песме Мите Стојчеве. А и на нашем Сабору обавезно се изводи нека њена песма. По томе је он јединствен. Тај Сабор је неизоставни део мог живота. Чим се заврши, одмах почнем да размишљам о следећем издању.

Непроцењиво је певачко наслеђе Мите Стојчеве. Она је са пуно укуса и посебном пажњом према тексту бирала песме које ће уврстити у свој репертоар. Поштовала је тзв. „северњачки стил“ певања. Њено детињство је у природној „фолклорној школи“ сеоске средине. Прво признање стекла је 1939. године када је на великом фолклорном сабору за северну Бугарску освојила прву награду. Уследила је нова вредна награда – са натпевавања у Подриму, у околини града Плевена, 1940. године. Исте године стигао јој је позив да снима песме за некадашњу музичку компанију „Микрофон“, која је на грамофонским плочама издала 60 њених песама снимљених уз пратњу група Ивана Кавалџијева, Радија Ангелова, „Угрчинске групе“ Цвјатка Благоева. Велику популарност Мита Стојчева дугује својим живим наступима у емисијама Бугарског националног радија у периоду од 1942. до 1947. године. Била је стални сарадник радија, а њеном гласу дивили су се слушаоци широм Бугарске. Њеној популарности свакако су допринели и наступи на разним концертима по Бугарској. Интересовање за репертоар Мите Стојчеве показали су и стручњаци у области фолклора. Године 1953. писац Иван Василев је издао Зборник песама са њеног репертоара под насловом „Гугутају сиви голубови“ /„Гукнали сиви гълъби“/. Певачица је Институту за музикологију при БАН предала око 360 песама које је записала и нотирала фолклористкиња Елена Стоин. Године 1953. глас Мите Стојчеве се нашао на плочи у издању америчке дискографске куће „Колумбија“ /из серије „Светска библиотека изворне народне музике“/.

Превела: Албена Џерманова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

У Петричу и Разлогу по традицији долазак Нове године дочекују са кукерима

Становници два града на југозападу земље – Петрича и Разлога , прослављају долазак Нове 2024. године кукерским фестивалима. У Петричу данас се одржавају традиционалне Станчинарске игре на којима ће кукерске групе са преко 1.000 учесника..

објављено 1.1.24. 12.20

Злато, сребро и свила – Бугарка оживела старе технике израдe ћустендилске ношње

Мадлен Божилова Амин добитница је Унескове награде „Живо људско благо“ за 2021. годину за пројекат израде старинске ћустендилске ношње зване саја. Ова Бугарка се пре извесног времена из иностранства вратила у родни Своге и почела да тражи некога ко би..

објављено 10.12.23. 11.15

Ново издање фото-пројекта „Ја сам Бугарка“ усијало друштвене мреже

Фото-пројекат „Ја сам Бугарка“, који је изазвао велико интересовање како у Бугарској тако и у иностранству, слави 9. годишњицу свог постојања. Импресивни снимци габровског фотографа Радослава Прванова представљају лепоту Бугарске и бугарског фолклора..

објављено 16.11.23. 10.30