Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Златно благо из Кралева – понос, а можда и шанса за Трговиште

Трачани су веровали да истински живот почиње тек после смрти. Зато су настојали да достојанствено испрате своје најмилије и да и да им на том последњем путу обезбеде изобиље и богатство, како им на оном свету ништа не би фалило.

Пре 40 година, поткрај једног врелог дана, археолог Георги Гинев је, док је истраживао једну од трачанских хумки у селу Кралево, у подручју Трговишта, наишао на камени гроб. Када је раскопао некрополу и када су се из ње почели појављивати златни предмети, он је схватио да Трачанин који је ту сахрањен потиче из краљевске породице. Поред налаза од најчишћег злата,археолог је открио и амфору са острва Тасос. Захваљујући натпису који је указивао да је амфора из 265 г. пре Христа, он је могао датирати и драгоцене предмете. Проналазач т.зв. Кралевског златног блага напустио нас је на почетку ове године али ће његово име остати заувек повезано са драгоценостима које су приказане на више континената.

Благо се састоји од 47 златних предмета и од глинених судова – амфоре, врча и чаше, позлаћеног погребног венца од глине, бронзане секире – прича Стефан Иванов, кустос у Регионалном историјском музеју у Трговишту. – Ови се налази могу поделити у неколико група – у прву улазе сребрни прсник, украшен са два дрвета живота, а у другу – две златне обоце са лављим главама и две масивне змијолике наруквице од сребра, касније позлаћене.





У најпознатијој групи су почелица и 36 округлих и правоугаоних апликација од злата којима се могла украсити глава омиљеног коња умрлог трачког владара.



На две апликације приказано је митско биће грифон, а на четири друге – бог Херакле са лављом кожом на глави – можда је то био најпопуларнији украсни мотив из доба Александра Великог.




Ова комплетна коњска опрема  била је употреби за живота владара, јер су на супротној страни предмета алкице кроз које су били провучени кожни ремени. Трачани су уобичавали да украшавају главе својих коња на ратничким играма и великим гозбама.



Три столећа пре Христа територија данашње области Трговиште била је настањена Гетима, једним од бројних трачких племена – најодважнијим и најправеднијим међу Трачанима, по речима Херодота. Њихови храбри ратници пружили су снажан отпор војсци Филипа Македонског, а покушаји Александра Великог и његовог војсковође Лизимаха да их потчини, пропали су.

У Трговишком крају смо открили пет великих трачких насеоба са тврђавама и светилиштима – каже још археолог. - На тим местима не могу се видети остаци раскошних палата, али су се Гети потрудили да саграде лепе и масивне гробнице – по њима  прави живот почиње на оном свету, па су они тако припремали свој вечни стан, у који су стављали све предмете који доликују њиховом друштвеном статусу. Код Гета су кремација и одлагање лешева били истовремена погребна пракса. Према томе се дешавало да се у истој гробници сахране посмртни остаци неколико лица. У случају са хумком у Кралеву, посмртни остаци су спаљени и постављени у специјалну позлаћену земљану посуду звану хидрија (која се обично користила за пренос воде, прим. ур.).

Када је 1979. г. откривено Кралевско златно благо, драгоцени предмети су у току две недеље били изложени у центру Трговишта – без икаквог обезбеђења како би му се житељи града порадовали.

Ускоро после тога су сви експонати, по наређењу Људмиле Живкове (кћери партијског лидера Тодора Живкова која је у тим годинама била министарка културе – прим.ур.) послати у Национални историјски музеј иако су најпре уписани у књигу инвентара нашег музеја – наставља Стефан Иванов. – Након више од 35 година као резултат договора два музеја, благо је враћено у Трговиште и сада се налази у одсеку Антика Регионалног историјског музеја.

Да ли ће Кралевско благо остати заувек у музеју који се налази недалеко од места у којем је лежало у току два и више миленијума? Археолог не може дати категоричан одговор. Ако ипак остане у Трговишту, оно ће бити не само понос овдашњег музеја, него и повод више да туристи посете овај леп бугарски град.

Превод: Ана Андрејева

Фотографија: Регионални историјски музеј Трговишта



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Дан Арефата – дан уочи Курбан-бајрама

Уочи Курбан-бајрама муслимани широм света обележавају Дан Арефата који је најзначајнији део ходочашћа током којег се хаџије подсећају на стварање човека и милост Божју. Ове године тај дан пада у суботу, 15. јун, а муслимански верници га проводе у..

објављено 15.6.24. 07.30

Римски логор и гладијаторске игре на Фестивалу античког наслеђа „Орао Дунава“

Осамнаесто издање Фестивала античког наслеђа „Орао Дунава“ одржаће се између 14. и 16. јуна на две локације у околини Плевена – у колонији „Улпија Ескус“ у близини села Гиген и римском кастелу „Ад Путеа“ код села Рибен. Фестивал ће бити отворен 14...

објављено 14.6.24. 08.05

Историја древног и вечног Пловдива оживљава на међународном фестивалу

Међународни фестивал „Пловдив – древни и вечни: историја, етнологија, култура и уметност“ почиње данас у другом по величини бугарском граду, а трајаће до 16. јуна. На догађају који организује Удружење за реконструкцију историјских догађаја..

објављено 14.6.24. 07.30