Наш свакодневни избор да живимо у хармонији са планетом може да постане једина шанса за њен спас – посебно ако добри резултати наших властитих напора инспиришу више људи да чувају природу. Због тога у недељи када смо обележили Светски дан очувања животне средине (5. јун) представљамо једну младу даму која је прихватила „zero waste“ филозофију и отворила ресторан у којем ништа не остаје као отпад.
Пре три године Блажка Димитрова је обистинила свој сан и основала кухињу која нуди кетеринг здраве хране, а обезбедила је и посао младим људима у неједнаком социјалном положају или са неким здравственим проблемом. И пошто је успешно остварила та два задатка, она је себи ставила нови циљ и отворила ресторан који води рачуна о томе да се све рециклира и да ништа не остаје као отпад.
„Пресудни тренутак је био када сам схватила колико отпада стварамо свакодневно – прича Блажка Димитрова. – Ми припремамо много хране, а то значи да имамо и много паковања, љуски воћа и поврћа, отпада после конзумације кафе и чаја. Одмах чим смо сазнали о „zero waste“ филозофији, одлучили смо да променимо начин на који функционише наша кухиња. Контактирали смо добављаче који нас снабдевају производима без пластичног отпада, купујемо све у рефузном стању и увек носимо са собом наше торбице и кутије итд.“
Сви који раде у новом ресторану поштују пет основних принципа филозофије „без отпада“: одустати од непотребног, смањити потрошњу, користити предмете за вишекратну употребу, рециклирати, компостирати отпад. Кажу да за сада успевају да се на скоро 99 процената ослободе непотребног, а оно мало преосталог отпада бацају у рециклажне канте за смеће. Осим тога имају властити компостер који претвара биолошки отпад, салвете, папир, заједно са струготинама и сувим гранчицама и цвећем у квалитетан компост.
„На нашој листи циљева за ову годину је и тај да имамо властити врт – наставља своју причу Блажка Димитрова. – На тај начин ћемо се максимално приближити заокружавању циклуса и добити властити производ који ћемо обрађивати произведеним од нас органским ђубривом.“
Међутим, по чему се први „zero waste“ ресторан код нас разликује од осталих када је у питању приступ храни?
„Део филозофије коју следимо је да искоришћавамо читаве производе – одговара Блажка Димитрова. – У свету има много ресторана који нуде „гурме“ кухињу спреману од љуски воћа и поврћа. Ми, на пример, спремамо чипс од љуски кромпира и тиквица. А ако смо купили веће количине од неког производа и нисмо га у потпуности искористили, наредног дана смишљамо од њега неко креативно јело.“
За сада идеја ресторана наилази на позитиван пријем код посетилаца, каже Блажка. „Не знам да ли да користим реч „васпитавамо“, али тежимо да променимо њихов однос и да им покажемо да постоји и други начин спремања хране и уопште постојања“, додаје она.
„Кухиња, како и даље називам мој ресторан, постоји и да би пружила шансу младим људима у неједнаком положају који долазе из сиротишта или пак су са неким хендикепом – наставља Блажка Димитрова. – Током три године постојања идеје „Благичка“(Blagichka – Zero Waste), у кухињи је радило десетак младих људи. Тренутно члан наше екипе је глувонеми младић који је помоћник кувара, а ускоро нама ће се придружити девојка у инвалидским колицима. А један 19-годишњак без родитеља који је већ дуго времена са нама, сада управља рестораном у мом одсуству.“
Превод: Александра Ливен
Фотографиjе: лична архиваОсобе са менталним потешкоћама представиће своју јединствену визију архитектонског наслеђа Софије у оквиру фотографске изложбе „Архитектонске приче старе Софије”. Изложба ће бити отворена 1. новембра у Културном простору Централних хала у Софији, у..
Професионална асоцијација за роботику, аутоматизацију и иновације окупља преко 80 бугарских и међународних компанија, које себи стављају глобални циљ – да нашу земљу афирмишу као центар за развој технологија. Да би остварили овај свој сан, оне..
Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог развоја и прекомерног риболова. На овај дан је 1996. године шест црноморских земаља – Русија,..
Највиши панорамски точак код нас биће постављен у Плевену, северна Бугарска, саопштио је гувернер Плевенске области Николај Абрашев. Постројење ће бити део..
Бугарска национална мањина у Албанији једна је од највећих у земљи, показују подаци последњег званичног пописа становништва у тој земљи. Као Бугари..