Представници научних и истраживачких центара са три континента разматрају у Бургасу решења еколошких проблема у различитим областима. Једна од тема 6. Међународне конференције "Еколошко инжењерство и заштита животне средине" везана је за биолошку разградњу потенцијалног отпада генерисаног током дугорочних космичких мисија.
Да ли знате да сваке године космонаути Међународне космичке станице генеришу отпад у количини од неколико тона годишње? Тренутно је проблем решен тако што се отпад баца у атмосферу где и сагорева. Међутим, ако је реч о дугорочнијој мисији на Месецу или Марсу, какве су амбиције човечанства, то је неприменљиво, сложили су се професор Вјачеслав Иљин са Московског института за медицинско-биолошке проблеме и проф. Христо Најденски, директор Института за микробиологију при Бугарској академији наука /БАН/. Двојица научника су међу учесницима Међународне конференције „Еколошко инжењерство и заштита животне средине“.
Бацање тог отпада и целулозе у космички простор ће бити забрањено. О томе се воде преговори, објашњава проф. Христо Најденски. Доћи ће до потребе да се сав отпад прерађује на самој космичкој станици и да тамо служи као извор воде, угљен-диоксида, енергије. Тренутно Институт за медицинско-биолошке проблеме у Москви и Институт за микробиологију при БАН разрађују заједно методе анаеробне биодеградације тог отпада уз помоћ микроорганизама. На Земљи то је остварено у експерименталном плану а сада предстоји оптимизација одговарајућих метода за космичку средину.
Уклањање таквог отпада је од великог значаја како за космонауте тако и за људе на Земљи. Тако је, јер он садржи потенцијално патогене односно опасне микроорганизме који се у космичким условима могу додатно изменити.
Ширење отпорности на антибиотике други је проблем који занима научнике.
То је веома актуелно питање с обзиром да се наредне деценије очекује бум отпорности на антибиотике и медицина ће се суочити са озбиљним проблемом, објашњава проф. Христо Најденски. Решења су могућа у различитим правцима. Аутори су представили поједине препоруке везане за сузбијање ширења антибиотика као и за укључивање нових мера које ће допринети добром здрављу људи и животиња. Колеге из Француске су имале занимљиве презентације у вези са оптимизацијом низа биотехнолошких процеса. Како можемо да, уколико мењамо неке параметре, рецимо температуру околне средине, влажност или др. у неком процесу, путем математичког модела предвидимо крајњи резултат тих биотехнологија.
За време Конференције у Бургасу, у оквиру посебне сесије ће се разматрати природне катастрофе у бугарским шумама и шумски пожари у периоду од 2009. до 2018. године. Актуелне сателитске фотографије ће омогућити процену и мониторинг тренутног стања вегетације, водног индекса и других показатеља заштићених зона.
Научни форум у нашем црноморском граду је још једном заредом окупио афирмисане и младе истраживаче из Француске, Италије, Белгије, Холандије, Португалије, Русије, Украјине, Летоније, са Кипра, из Грузије, Алжира и Бугарске. Коорганизатори догађаја који ће потрајати до 7. јуна су Универзитет "Проф. др Асен Златаров" у Бургасу и Институт за микробиологију при БАН.
Превела: Албена Џерманова
Датум је 17. новембар 1993. године. У току је последњи минут меча између Бугарске и Француске на стадиону „Парк де Пренс“ у Паризу који је одлучујући за пласаман на Светско првенство у фудбалу у САД наредне године. Резултат је 1:1 (у том случају би се..
Услови пловидбе Дунавом биће побољшани кроз европски пројекат DISMAR вредан 10 млн евра, јавља БТА, преносећи речи извршног диретора Извршне агенције за истраживање и одржавање реке Дунав у Русеу Ивелина Занева. „Ово је први заједнички пројекат..
Државна агенција за безбедност на путу поводом Националног дана безбедности у саобраћају, који се у земљи обележава 29. јуна, организује једнодневни фестивал, који ће трајати од 11.00 до 14.00 часова на тргу Кнеза Александра I Батенберга, испред Градске..
Напуштени споменик на врху Бузлуџа постао је веома популаран на Instagram-у заузимајући 10. место на листи најпосећенијих напуштених зграда на свету...