Скоро 160 лекова који су од животног значаја за неке пацијенте нестало је с нашег тржишта за само годину дана, тврде пацијенти. На недостатак лекова у земљи жале се не само пацијенти, него и лекари. Онлајн платформи покренутој у те сврхе пристигли су упити у вези са 450 несталих медикамената, рекао је за БНР Антон Валев, председник Фармацеутске коморе Бугарске. По њему, један од главних разлога да последњих година с тржишта нестане велика количина лекова јесте стари систем формирања цене који је смањио финансијски интерес фармацеутских компанија. Други разлог је реекспорт који углавном води дефициту скупих медикамената од животног значаја за пацијенте који пате од специфичних тешких обољења и за оне којима је извршена трансплантација. Проблем је систематски и дубок, каже Антон Валев и додаје:

Хитно треба да се предузму мере на државном и глобалном нивоу. Ми, у ствари, немамо националну политику лекова и систем који би понудио решење у кризној ситуацији какву сад доживљавамо. Нисмо усвојили мере за то како, рецимо, један пацијент који из низа разлога не може да добије специфично лечење ретке болести код нас може да потражи помоћ негде другде.

Према важећим здравственим прописима, болница може да наручи лек преко Министарства здравља и у таквим случајевима га држава увози. Али је та процедура толико административно искомпликована да га већина пацијената и не дочека. Потребно је да се начин мишљења из корена промени а у фокусу буде систем снабдевања лековима, дакле, да свима буде јасно да он обавља државне, а не трговинске функције, поред тога, треба да се забране све праксе које воде до дефицита лекова, рекао је Валев. По његовим речима, највећи парадокс у Бугарској јесте да у складу са законом, свака запослена особа плаћа, прво, порез на приходе, и друго – здравствено осигурање. То вам је новац који се прикупља у Националном фонду за здравствено осигурање и за 2019. годину је ово највећи буџет који смо формирали – од преко 4 млрд лева (око 2 млрд евра), рекао је Валев.

Проблем мањка лекова није од јуче, каже Наталија Маева, заменик председника Фармацеутске коморе Бугарске. Ако се вратимо годинама уназад, видећемо да су слични проблеми ескалирали раније. У конкретном случају је реч о лошем планирању у систему здравства, каже она и додаје:

Знамо да су расписани тендери за набавку скупих лекова, али ја мислим да је крајње време да се медицинска администрација у земљи замисли јер је у питању недостатак лечења које је преко потребно а од животног је значаја за онколошког пацијента. У онкологији нема места ограничењима, а и нико нема право да одлучује о томе хоће ли неки пацијент живети или неће. И специјалисти и болесници се боре с овом опаком болешћу, стога треба да им буду обезбеђени одговарајући услови и средства за то. Ако држава није у стању да то учини, онда треба да се замисли шта није у реду. Можда треба да се модел здравственог осигурања напокон промени, као и да се систем куповине скупих терапија реформише? Фонд за здравствено осигурање је, у ствари, финансијски инструмент који покрива трошкове лечења, али по мени Министарство здравља треба да уложи напоре и успостави електронски регистар, укључујући и регистар ретких болести. Тако ће се стећи увид у то колики ће бити трошкови лечења следеће године.

По речима Наталији Маевој, недостатак медицинског досијеа такође отежава рад система. Ако пацијент има такав досије, лекари могу да виде историју болести а на основу тога планирају и набаве лек што може да потраје неколико месеци или годину дана. Тренутно се ради „на парче“ – нешто ћемо закрпити, нешто ћемо додати како не би дошло до кризе, каже Наталија Маева и закључује: Овако се не може наставити.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова