Ове године женски народни хор „Вања Монева“ слави 25 година постојања. Пре пар дана су у Софијској дворани „Блгарија“ певачице почастиле своје верне обожаваоце богатим програмом у који су били укључени класични наслови, премијерна извођења и наравно – пријатна изненађена за публику. Вања Монева је на почетку свог стваралачког пута радила са славним хорским саставима – Женским народним хором БНР (данас „Мистерија бугарских гласова“), Репрезентативним мешовитим хором „Алеко Константинов,“ Хором софијских девојака, Репрезентативним мешовитим хором „Петко Стајнов,“ Хорском школом у граду Казанлуку и др. Данас је Вања Монева музички продуцент на Бугарском националном радију. Хор којим руководи већ 25 година формиран је 11. јула 1994. године. Тада је одржана прва проба састава, а међу народним певачима су биле светски познате Натка и Светла Караџове, Јанка Танева, Павлина Горчева, Бојка Присадова, Љиљана Галевска и др. Пре неколико година је хор „Космички гласови,“ како се испрва звао тај састав, преименован у хор „Вања Монева.“

Хор се стално развија, обогаћује свој репертоар а упловио је и у нове жанровске воде, каже Вања Монева. Кад погледамо, 25 година и јесте много и није много, али мислим да је довољно како бисмо показали и доказали да заслужујемо да постојимо, оправдали смо поверење публике. Артисти је битно да на сцену излази кад има шта да каже и докаже свој професионални развој и израстање. Ми смо почели у годинама када је пуно ствари око нас нестало – распали су се музички састави, културне институције су биле у тешком финансијском стању, свима је у Бугарској било веома тешко. Али смо ми доказ да се и у таквим тешким временима може родити нешто лепо. По мени, имати енергију и снагу да нешто створиш је само део тог процеса. Сачувати и унапредити све то, то је суштински део нашег посла. Сматрам да са девојкама смо успеле и настављамо да задобијамо све више и више поштовалаца. Зовем их „мојим девојкама“ јер су се хору придружиле када су имале 17-18 година. Радим са махом младим певачицама које долазе из различитих делова земље – Добруџе, Родопа, Тракије, северозападне и југозападне Бугарске, а исто тако и из централне и северне Бугарске. Нудимо велику разноликост музичко-дијалекатских стилова и гласова – меких и нежних, „тврдих и оштрих,“ широких, богатог тембра… Све то скупљено у један леп букет представља лице нашег хора.

На јубиларном концерту публика је имала прилику да ужива у песмама највећих мајстора обраде – Косте Колева, Стефана Мутафчијева, Красимира Кјуркчијског, а исто тако и у песми „Бела сам, бела, јуначе“ коју је Румен Бојаџијев- јуниор прерадио и представио као ауторски комад специјално за ову прилику. Певачице су извеле и комад проф. Александра Текелијева за жичани квартет и хор. 

Програм је био богат и шаролик, наставила је Вања Монева. Поред већ афирмисаних класичних дела, потрудили смо се да представимо нове правце које следимо. Било је лепо делити сцену с Маријом Илијевом, мојом ћерком, с којом смо извеле песму „Да ли си лала или си зумбул“ с репертоара познате народне певачице Верке Сидерове. Тиме смо понудили нову интерпретацију песме, другачији поглед, а публика је, ако се да судити по њеној реакцији после концерта, била одушевљена. Мислим да смо још једном показали широки стилски дијапазон, гласне могућности певачица, као и њихову способност да наступају на концертима који трају дуже. 

Превод: Ајтјан Делихјусеинова