Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

У ишчекивању 50. издања Шопског празника у Елин Пелину

Фотографија: elinpelin.org

Од 17. до 23. јуна житељи и гости града Елин Пелина живе у ритму шопске песме и плеса – омиљене музике уметника који су тим поводом позвани да дођу у град који се налази двадесетак километара источно од Софије. Шопску традицију негују генерације писаца и етнолога, представници уметничког аматеризма, па и сама публика овог празника. Познати домаћи фолклориста акад. Михаил Арнаудов тврди: „Шоплук је ризница великог богатства. Чистијег језика, боље лирике и епа, довитљивијег хумора нема нигде другде.“ Књижевно наслеђе писца Елина Пелина по коме је град добио име, такође је окосница традиције овог празника. Шопи који слове за људе јогунасте нарави, међу омиљеним су јунацима његових дела. Премда тврдоглави и претерано практични, својим израженим смислом за хумор они одлично исмејавају и своје мане. Шоп се тешко да описати чим је прослављени бугарски сликар Владимир Димитров-Мајстора признао: “Један живот није довољан насликати главу шопа“.

Ево шта каже и градоначелник Елин Пелина Ивајло Симеонов:

„Шопски празник ће опет бити стециште свих који воле Елин Пелин и шопску традицију. Очекујемо пуно гостију. Ова година је посебна – 50-годишњи јубилеј славимо под мотом „Шопски празник је традиција“. Велика нам је част што он протиче под патронатом председника Републике Бугарске Румена Радева. Он почиње 17. јуна, на хришћански празник Духова у месту Црквето, (Црквица) у околини Елин Пелина где је најпре поникло насељено место. Ми као наследници својих предака окупљамо се да одамо пошту њиховом животном делу. Свака од познатијих фамилија има своју „келију“, у којој се спрема жртвено јело. Најпре се држи литургија која почиње у подне. У уторак, среду и четвртак одржаће се културне манифестације уз учешће шопских састава. Биће и пројекција филмова, изложби локалних уметника, дечјих концерата, такмичења. Све ће то показати колико је шаролик живот у Шоплуку и какве све културне и спортске активности подстиче општина. Све смо ове програме објавили на интернету, па ће свако моћи да по свом укусу одабере оно што му се допада. Главни догађај празника почиње у четвртак. Из Лесковца, града са којим смо збратимљени, гостоваће позната певачица Драгана. Увек када организујемо неки празник позивамо представнике партнерских градова. Мислим да је најбоља гарантија мира и добросуседства познавати културу другог, поштовати је и ценити. Очекујемо да око 10.000 људи присуствује нашем празнику. У петак ће бити уприличен свечани део којом приликом ће председник г. Радев поздравити све присутне, после тога следи програм наших ансамбала, дефиле оркестара, мажореткиња. На једном месту може се видети богата палета традиционалног културног богатства Бугарске. Још једном позивам све којима шопска традиција звучи занимљиво да дођу у Елин Пелин и верујем да ће понети добре утиске.“


Превод: Ана Андрејева




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Народно читалиште „Уједињење 1923”

Банатски Бугари позивају све на традиционални карневалски фестивал

Фаршанге је највећи пролећни празник, због којег се потомци банатских Бугара из Србије, Румуније и бугарског села Бардарски геран враћају у своја родна места. Назив фаршанге потиче од мађарске речи Farsang и немачке Fasching, која означава „карневал.“ Реч..

објављено 9.2.24. 10.45

Зимски маскенбал у Трну

У граду Трну ће се четврту годину заредом одржати зимски маскенбал. Почетак је данас, у интервалу од 12.00 до 14.00 часова, на централном градском тргу. У маскаради учешће ће узети четири сурвакарске групе из Земена, Трна и пернишких села Црна гора и..

објављено 3.2.24. 06.45

Црвено вино, змајеви, медведи и фолклор – Делчево слави заједно са општинама са севера Грчке

Током предстојећег викенда црвено вино тeћи ће бесплатно са две сеоске чесме у Делчеву. Смештено под обронцима планине, ово сеоце које припада општини Гоце Делчев већ одавно се сврстало у туристичке атракције захваљујући својој древној архитектури и..

објављено 1.2.24. 07.35