„Један од културних амблема града Плевена“ – тако називају ансамбл „Акцент“ и с правом. Млади извођачи су стално ангажовани – учествују у професионалним музичко-сценским продукцијама, концертима, такмичењима. Почетак је ставио Симеон Серафимов, тада млад професор удараљки Националне школе уметности „Панајот Пипков“. Инспирација је дошла од проф. Добрија Палијева - његовог професора и идола који је на Националној музичкој академији основао студентски перкусиони ансамбл „Полиритмија“, чији је члан Симеон био накратко.

Моја идеја је била да ансамбл таквог типа оснујем са мојим најбољим ученицима, у свом родном граду, где их је заиста пуно – прича г. Серафимов. – Сви бивши чланови ансамбла „Акцент“ су се одлично професионално остварили, нажалост, већина њих у иностранству. Али зато пак они промовишу нашу културу свугде у Европи, као и у САД. Одржавамо везу, виђамо се, од њих научим новине у области удараљки, трудим се да им пружам подршку. Међу њима су Орлин Гергов – професор у Мадриду, Светослав Стојанов – професор на Мајами универзитету у САД, моја ћерка Василена, која већ 14 година живи у Паризу и предаје тамо и Лозани, Кирил Ангелов – у САД, Владимир Петров - тимпаниста „Брукнер оркестра“ /Аустрија/, … заиста их је пуно. С ансамблом „Акцент“ смо освојили бројне награде на међународним такмичењима, свирали смо на многим престижним фестивалима код нас и у свету. Италија, Грчка, Француска, Мађарска су само неке од земаља у којима смо имали концертне наступе. Ансамбл дугује свој развој и мојој супрузи Августини Серафимовој која већ дуго година ради све аранжмане – ја и она заједно руководимо ансамблом.

Августина је завршила Факултет теорије и композиције Националне музичке академије у Софији, годинама је у Националној школи уметности „Панајот Пипков“ предавала теоретске дисциплине, музиколог је Плевенске филхармоније, активно учествује у организацији скоро свих музичких догађаја у граду.

Можда се моја љубав према удараљкама појавила још у Музичкој школи у Софији коју сам ја завршила, где су моји школски другови били Антонин Бжечка, Борис Динев, Искра Палијева… тада сам свирала са њима – каже Августина. – Присуствовала сам неким од првих проба „Полиритмије“ које су се одржавале у подруму Музичке школе у Софији прво са диригентом Димитром Маноловим а после и са Емилом Табаковим. Допадају ми се удараљке, можда зато што су атрактивне, можда зато што се у већини случајева свира у ансамблу и оне импресионирају публику. Када смо завршили Националну музичку академију дошли смо у Плевен, родиле се наше ћерке и ја сам се посветила њима. Када су оне мало одрасле почеле су да свирају на удараљкама и сасвим се природно цела наша породица укључила у рад ансамбла. Када бирам репертоар, прво морам да чујем комад „као тембар“, да проценим да ли је добар за удараљке… Рецимо корали Баха за две маримбе звучи предивно или пак сонате Хендела за вибрафон, ксилофон… У школи чији је оснивач Добри Палијев бугарска музика је веома широко заступљена, деца с лакоћом свирају комаде у неравномерном такту, није тешко адаптирати дела наших композитора.

Кабинет у којем г. Серафимов држи часове и у којем се изводе пробе ученичког ансамбла је светао и пун разних инструмената.

Наши инструменти су заиста професионални, сви су дело светски познате компаније – објашњава он. – Авустина је припремила пројекте и добили смо финансирање за њих негде око другог и трећег издања „Фестивала за маримбу и удараљке“, који у Плевену организујемо сваке друге године. У нашој школи имамо све потребно и отворено могу рећи да се овде налази најбоља материјална база.

Своју 25. годишњицу постојања и рада ансамбл „Акцент“ је прославио концертом у пролеће. Предстоји му озбиљан програм који ће ове јесени представити публици у софијској концертној сали „Б`лгарија“.

Превела: Албена Џерманова