Салон је створен по идеји двоје поштовалаца уметности. Инспирисани музејима наивне уметности у Јагодини и Ковачици, у нама суседној Србији, Данијела Осиковска и арх. Георги Георгијев су решили да таква дела прикажу у градићу у којем су се настанили пре неколико година. С тим у вези они су уступили своју приватну колекцију слика, а донацијом и обезбеђивањем сталне изложбене површине помогла је Градска галерија ликовних уметности “Валчо Валчев”. Експозиција укључује 130 живописних платна, слика и скулптура 75 аутора из 16 држава међу којима су Бугарска, Италија, Србија, Пољска, Аустралија, Нови Зеланд.

Наивна уметност дочарава бајне светове онако како они изгледају у дечјим очима. У данашњем прагматичном свету сликари успевају да креирају просторе за које је типично одсуство бриге и присуство духовне чистоте и створе расположење.

Постоје сликари који сасвим спонтано стварају у стилу наиве – прича историчар уметности доц. Ружа Маринска. – У Француској су они познати као „недељни сликари“ – немају академско образовање, имају друге професије а сликарством се баве, јер им чини задовољство. Међутим, постоји и друга група сликара који су стекли солидно академско образовање а преко модерне уметности траже непосредан израз уз помоћ управо те стилистике.

Ови сликари нису под утицајем традиција уметности, полазе од свог искуства и дочаравају своје успомене, жеље и снове.

Спонтани наивни сликари се окрећу својим успоменама из детињства, свом завичају, ведрим и лепим стварима и категорично избегавају драму живота – додаје доц. Ружа Маринска. – Међу истакнутим бугарским наивним сликарима је Ради Неделчев, који је почео да ствара 60. година минулог века. Експозиција садржи три његова веома лепа дела. Индикативна фигура наиве у новије време је Росен Рашев – Рошпак, чије су слике познате и страним галеријама и музејима, јер је, нажалост, овај посебан сегмент уметности много развијенији у иностранству него код нас. Чак и наши балкански суседи имају значајне наивне школе са великим именима, колекцијама и музејима.

И мада сенаивна уметност афирмише пре свега крајем 19. и почетком 20. века преко једног од њених најистакнутијих представника - Анрија Русоа – Цариника, у црквеном сликарству на нашем тлу такође се сусрећу трагови наиве.

У нашим иконама из 19. века могу се открити занимљиви елементи наивне уметности – каже доц. Ружа Маринска – Ови елементи се не односе на главне ликове какви су свеци, али их има у пејзажима и пропратним фигурама. Гледано у целини у детаљима се може открити веома симпатична наива. Тако да је код страних наивних сликара осећање према природи веома развијено – у њиховим сликама „станују“ дрвећа, коњићи, овчице итд.

Отварање Салона наивне и интуитивне уметности у Белоградчику крајем маја пропраћено је и пленером сликара из Бугарске и иностранства који је одржан у суседном селу Стакевци. Дела наивних сликара ће остати у Белоградчику чији се мештани надају да ће једина изложба наивног сликарства код нас привући мноштво туриста. Уредник галерије Елена Џунинска верује да ће сви они остати очараним уметношћу која подсећа на дечју душу.

Превела: Албена Џерманова