Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

На Петровдан у Софији мајстори представљају уметничке занате

Фотографија: БГНЕС

Вештина, воља, лет маште и пуно знања о својствима материјала основни су квалитети по којима се препознаје добар мајстор-занатлија. Занатска делатност је међу најстаријим људским делатностима које су очуване и данас као израз човекове тежње ка лепоти, стваралаштву и самоизражавању. Занати су неодвојив део нашег културног наслеђа. Шта више – преко њих оживљавају традиције из прошлости. У нашим данима, када смо сведоци бурног технолошког напретка, радо се враћамо занатима. Они пружају прилику да бар на трен заборавимо на стрес свакодневице и осетимо да стварамо нешто јединствено. Овом поруком је Регионална занатска комора у Софији покренула иницијативу под насловом "Први кораци у занатима" која стартује 29. јуна, када се по традицији у Бугарској слави Петровдан. У Бугарској се овај дан обележава и као професионални празник занатлија. Сви становници или гости Софије који желе да виде како мајстори израђују производе од керамике помоћу грнчарског точка, како кују декоративну пластику, могу да то учине у алеји испред улаза Регионалног историјског музеја у Софији. Тамо ће деца и одрасли имати прилику и да се сами опробају у неком занату.

„Преко заната чувамо свој бугарски идентитет“– каже Марија Николова из Регионалне занатске коморе у Софији. Занати су важан део бугарског нематеријалног културног наслеђа које морамо очувати и промовисати.


„Наша главна идеја је да поставимо занатску радњу у којој ћемо представити како традиционалне уметничке занате тако и занате који се успешно обнављају у контексту савремености. Сваки посетилац Регионалног историјског музеја и нашег празника ће имати могућност да се укључи у израду неког занатског производа. Учествоваће мајстори казанџије, грнчари, дуборесци, крзнари… Позвали смо занатлију који ће приказати начин израде традиционалне за Калофер чипке – тзв. бугарске бриселске чипке. Демонстрације израде предмета на грнчарском точку биће права атракција. Мајстор казанџија ће показати како се израђује накит од бакра – верујемо да ће и то занимати посетиоце. Међу акцентима програма су демонстрација и дегустација традиционалног за Петровдан празничног јела „бели мушкарац“ /„бял мъж“/ које се справља од млечних производа а карактеристично је за насељена места у Старој планини. Приказаћемо и како се прави гравира на кожи – реч је о древном занату који је, међутим, данас код нас скоро нестао. Надамо се да ћемо сви заједно прославити Петровдан. Идеја нам је да активно промовишемо занате како би се занатлијска радионица афирмисала и на софијском тлу.“.

И данас многи родитељи намерно уписују своју децу да уче занат код неког искусног мајстора. У различитим градовима постоје занатске коморе које организују изложбе и демонстрације заната. На њима свако може да добије информације са извора. То препорађа интересовање за занате и обогаћује нашу свакодневицу.

„Човек осећа задовољство и надахнуће, јер је успео да својим рукама изради нешто. У ствари, занатски посао посебно одговара самосталним људима независног духа. Начин на који мајстор приказује своје радове показује снагу његове личности и оригиналан поглед на свет. Занат је уметност! Мисија Националне занатске коморе је да уједињује напоре регионалних комора и ради на очувању и промовисању потпуне лепезе заната.“.


Превела: Албена Џерманова

Фотографиje: Регионална занатска комора у Софији


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугарски лекторати на страним универзитетима имају важну улогу за ширење бугарског језика и културе

Више од 30 бугариста из 11 земаља окупило се у Софији и Пловдиву на дводневном међународном форуму посвећеном ћириличком писму како би представили своја најновија достигнућа у истраживању рада свете браће Ћирила и Методија и подсетили да је бугарска..

објављено 28.6.24. 12.56
Фотографија: facebook.com/groups/mursalevo

Како је Европско фудбалско првенство оживело један сеоски трг у Бугарској

"Сасвим мало треба човеку да створи услове да будемо заједно" – гласе речи младог Станислава Грозданова. Оне постају покретачка снага "буђења" бугарског села у јеку фудбалског лета на Старом континенту. Само 68 км западно од бугарске престонице, у..

објављено 27.6.24. 12.00

Бугари у Бразилу чувају име и везу са домовином као драгоцено наслеђе

Бразил је можда једна од најмање популарних дестинација за миграцију међу Бугарима данас. Ова земља није позната по високом животном стандарду, али су наши сународници који живе тамо висококвалификовани. Многи од њих су универзитетски предавачи,..

објављено 27.6.24. 11.10