Страховити тутањ воде и лепршава нежна крила – природа зна да се шали, показујући нам истовремено своје страшно и нежно лице. Код Пољско-Скакавишког водопада у Земенској планини, где се налази рај лептира, мештани се и овог лета припремају за свој традиционални празник лептира. Овде ћете заситити своја чула лепотом, али ће вас истовремено подсетити колико је важно чувати природу.

Празник лептира ће 6. јула окупити љубитеље природе у ћустендилском селу Пољска Скакавица, у чијем се атару налази и истоимени водопад. Легенда прича да је у близини девет година провео као пустињак Свети Јован Рилски. Истраживач бугарске историје Константин Иречек сматра да је то једно од најдивнијих места на Балкану, а сликар Владимир Димитров-Мајстора га је пренео на платна.

„Вода слапа слива се са висине од око 50 метара и то је један од десет највиших бугарских водопада – прича Нели Петкова из дирекције за образовање општине Ћустендил. – Током времена многи водопади смањују своју висину, али се то не односи на Пољско-Скакавишки. Код њега ситуација је обрнута. Он је једини код нас који се и даље уздиже због велике количине кречњака у води. На тераси изнад природног феномена налази се махала „Водопада“ села Пољска Скакавица, а у непосредној близини је и православни храм Светог Димитрија.“

Празник лептира почиње у 9,00 сати у дворишту бивше школе, уз учешће деце из општине Ћустендил. Она ће слагати паное од шарених чепова од пластичних флаша, повлаћиће уже, трчаће у врећама. Шетња екостазом пак ће одвести до водопада сваког ко жели да види ту водену стихију. Око подне ће започети најатрактивнији део празника – „Карневал лептира“ када ће деца приредити поворку, а најзанимљивији костими ће бити одликовани наградама. Предвиђене су и креативне, образовне игре, биће представљена вештина плетења наруквица и корпа, а представници планинске спасилачке службе, воденог клуба и Црвеног крста ће демонстрирати свој рад. Увече сви с нестрпљењем очекују концерт рок групе „Расти стринг“. Празнично расположење ће бити инспирисано племенитом идејом чувати природно благо и традиције рејона.

„Наш рејон није познат једино по лептирима. Овде се поносимо бројним разноразним биљним врстама и рибама, – наставља своју причу Нели Петкова. – На стотине је биљака које су карактеристичне само за овај предео, а неке од њих су заштићене, у том броју и орхидеје. У пролеће овде је прелепо – када цвате јоргован водопад се претвара у рајски кутак. Овде је и једино место где имамо чак пет врста ласта. Али најчувенији су наши лептири – њих више од 600 врста ноћних и 150 дневних. Популарни су ускршњи лептир, пругасти једрилац, жути ластин репак, јесенско ноћно паунче и многи други. Важно је знати да се лептири хране одређеним биљкама. Због тога и очување тог богатства зависи од свих нас, људи, јер ако нестану биљке, нестаће и лептири.“

Можете да дођете на празник возом или аутом, а онда да пешке обиђете околину. Шетња није тешка, јер су у рејону уређене удобне екостазе. Предео је приступачан и за људе са хендикепом.

Превод: Александра Ливен

Фото: facebook.com/peperudifest, архив и Ирина Скендерска