„Музеј – неочекиван, отворен и подељен“ је несвакидашња изложба која ће потпуно изокренути уобичајено схватање о овом храму сећања. И уместо да зароне у једну једину причу кроз изложене предмете, посетиоци ће бити у прилици да посматрајући један предмет испрате многе и различите теме. 

Изложба Националног војно-историјског музеја, која је део календара иницијативе „Пловдив – Европска престоница културе 2019,“ укључује тек девет предмета који ће нас одвести у многим и неслућеним правцима. Један од изложених предмета је… пољски WC кнеза Александра Батенберга.

Нисмо оделили изазову да прикажемо овај предмет, „овог јунака“ приче старе сто година, каже Славеја Сурчева из Националног војно-историјског музеја и додаје: 1917. године је познати уметник Марсел Дишан купио писоар који је послао на једну изложбу. Постављајући питање „Који од изложених предмета је право уметничко дело?“ контроверзни Француз је покренуо дискусију која и дан-данас траје. Случај „Дишанов писоар“ се још увек изучава на уметничким академијама широм света – професори студентима постављају исто питање, а одговор историчара уметности гласи да чак и један тоалет може да буде уметничко дело, довољно је да га посматрач доживљава на тај начин. Ми такође подстичемо посетиоце на размишљање како би сами проценили шта се може назвати уметничким делом, а шта не. Имамо и друге приче међу којима је и она о турском чучавцу. Подсетимо да је за време председавања Чешке републике Саветом Европе, чешки уметник Давид Черни представио своју уметничку инсталацију на којој је Бугарска приказана као чучавац.

Изложба представља многе друге занимљиве чињенице. Како је, рецимо, двадесетих година минулог века настао „претходник СМС порука“ након што су породице и родбина робијашима у Трновском затвору слале у орасима цедуљице.

Или, пак, како је једна жена одлучила да дочека „ђавољи изум“ – воз, држећи икону Светог Димитрија у рукама, али се на железничкој станици онесвестила.

Исто тако, посетиоци ће бити у прилици да сазнају како је кукавица, која се обично повезује са оплакивањем и смрћу, постала симбол рођења новог живота.

За време Првог светског рата је на Јужни фронт где је био један бугарски пук долетела кукавица, прича Славеја Сурчева. Војници су видели да је за птицу прикачена кутија у којој је била порука на француском језику а која је гласила да ће за неколико дана почети велика француска офанзива. Ова прича још није пронашла јасно историјско објашњење – дакле, није познато да ли су Французи послали поруку или пак је заробљен сународник одлучио да упозори своју браћу по оружју.

Друга војна прича поново покреће питање – Шта вреди више – идеолошка непоколебивост или милостивост према људском животу?

Током Хладног рата је у руској атомској подморници избио пожар. Видевши то се брод под канадском заставом одазвао вођен идејом да помогне члановима посаде подморнице коју је захватила ватра. Али су Руси, вероватно из идеолошких разлога, одбили понуђену помоћ. Касније се SOS сигналу одазвао бугарски брод који је спасао многе животе. У знак захвалности је посада бугарског брода добила часовник који је представљен на изложби.

Други занимљиви предмети су фотоапарат Димитра Димитрова који је он „израдио“ од парчета оловке, копче за дамску торбу, дршке џепне батеријске лампе и других ствари којим је располагао, а који и данас ради; чеп за боцу, чувар мехурића, који је изумео стваралац првог бугарског моторног авиона Асен Јорданов; бунда дуге длаке авијатичара Симеона Петрова, који је запамћен по лету отвореним авионом; легендарна машина за шифровање Енигма.

Изложба је приређена у просторијама старог пловдивског аеродрома а остаће отворена до 14. јула.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова