На манастирским ливадама крај манастира у селу Гигинци, у западном делу наше земље, друго лето заредом Граовци, како називају људе из околине Перника и Брезника ће организовати празник да би представили своје традиције, веру, фолклор, занате, таленте и дух свог краја. Тродневни Црногорски сабор ће се одржати од 12. до 14. јула а очекују се гости из свих крајева Бугарске.
Скоро 30.000 људи дошло је на прошлогодишње, прво издање овог Сабора крај Гигинског манастира Светих бесребреника Козме и Дамјана, а отприлике најмање толико људи изблиза и издалека већ се спрема на пут у Гигинци, јер како сами кажу родољубље нема цену.
За три дана пријавило се око 900 учесника – прича Иванка Василева, главни стручњак Одељења за културу општине Перник. - Наши гости биће неколико великих ансамбала – “Родопа”, “Тракија”, Берковска лимена музика, народни певачи Иван Дјаков, Румјана Попова. На сцени под ведрим небом наступиће и вољени певачи из граовског краја – Сорина Богомилова, Валерија Момчилова, Борјана Василева, Димитар Лукарски, Ана-Марија, Лиљана Галевска, Софија Илијева, Ева и Ива Валентинови, Антонио Симеонов, Георги Гјолски.
Домаћин празника – Гигински манастир, имаће и свој програм. Сабор ће бити отворен молебаном за здравље и напредак, а биће извршено и водоосвећење.
Имаћемо и тзв. колоквијум који ће се одржати у манастиру – додаје Иванка Василева. – Прошлог лета он је био посвећен ходочасничком туризму а ове године тема ће бити “Храна будућности”. Тим поводом гостоваће нам деда Епифаниј – најбољи мајстор у кухињи Свете Горе, који је на ову тему издао и књижицу. За све присутне он ће водити „кулинарски час“. Током три дана Сабора деда Епифаниј ће у Гигинском манастиру показати и своје кулинарске вештине.
Посетиоци Сабора ће имати прилику не само да пробају специјалитете монаха са Свете Горе, него и да купе еколошки чисте производе који ће се продавати у „алеји манастирских произвођача“. Надалеко су познате гибанице и зељанице из граовског краја.
Предвиђена је и „алеја заната“ где ће грнчарски точак окренути мајстор Светослав Жељасков, а музеј у селу Бусинци ће приказати керамичке производе из своје богате колекције. На програму су и реконструкција старог бугарског села, изложба различитих пољопривредних животиња, демонстрација традиционалног бугарског појасног рвања „кореш“.
Граовски обичаји су освојили многе медаље на Сабору народног стваралаштва у Копривштици – наставља своју причу Иванка Василева. – Читалиште у селу Владимир ће заједно са једном 83-годишњом женом представити обичај “Одлазак по кума“ – са живим петлом, таљигама, даровима. Занимљив је и обичај “Вођење невесте на воду” који ће представити читалиште у селу Јарџиловци. Гости ће видети и реконструкцију свадбеног обичаја “Показивање дарова” групе из села Пештера, ревију старих народних ношњи из граовског краја и још много тога. Свака општина ће на Црногорском сабору представити своје најбоље саставе.
У ревији старих народних ношњи учествоваће и осмомесечна беба – најмлађи учесник граовског празника, која ће заједно са својом мајком представити ношње из 19. века.
Превела: Албена Џерманова
Фотографије са првог издања Црногорског сабор: пројекат Бугарски корени / @bulgarianroots
Фаршанге је највећи пролећни празник, због којег се потомци банатских Бугара из Србије, Румуније и бугарског села Бардарски геран враћају у своја родна места. Назив фаршанге потиче од мађарске речи Farsang и немачке Fasching, која означава „карневал.“ Реч..
У граду Трну ће се четврту годину заредом одржати зимски маскенбал. Почетак је данас, у интервалу од 12.00 до 14.00 часова, на централном градском тргу. У маскаради учешће ће узети четири сурвакарске групе из Земена, Трна и пернишких села Црна гора и..
Током предстојећег викенда црвено вино тeћи ће бесплатно са две сеоске чесме у Делчеву. Смештено под обронцима планине, ово сеоце које припада општини Гоце Делчев већ одавно се сврстало у туристичке атракције захваљујући својој древној архитектури и..