„Не умире све“ је наслов дела Стојана Рајнова изабраног за амблем збирне изложбе посвећене уметничком наслеђу једног од најпродуктивнијих мајстора сликане керамике. Експозиција, приређена у галерији „Васка Емануилова“ у Софији обухвата илустрације из раних стваралачких година као и керамичка дела из његовог зрелијег периода. Посебно место заузимају 23 уметничка дела из музејске збирке Националне ликовне академије као и предметни задаци његових студената од 1932. до 1961. г. По речима куратора Градске галерије ликовних уметности Софије Неде Живкове, изложба је значајнија тиме што представља Рајнова као ликовног уметника и истовремено као омиљеног предавача на Ликовној академији.
Пре но што се определи за керамику Рајнов се бави илустрацијама, цртањем, сликањем и све се то огледа у делу „Не умире све“. Оно представља стилизовани женски профил приказан у источњачком маниру. Коришћена је мозаик техника посложених разнобојних комадића керамике што је велика реткост у домаћој уметности. „Чак је и потпис Стојан Рајнов ставио усправно чиме подсећа на стил модерне. У томе се осећа утицај школовања у најзначајнијим атељеима када је у питању керамика, у неким главним градовима европских земаља“ – каже Неда Живкова.
„У периодичкој штампи 20. година прошлог века помиње се да се керамиком баве углавном жене када припремају свој мираз, а у њему присуствују и предмети од иловаче. Због тога се на керамичарство гледало као на хоби или врсту занатства. Стојан Райнов је ставио почетке керамике као уметности у Бугарској. По повратку са специјализација у иностранству он је постао предавач на Ликовној академији, а 1932. г. увео је многе нове технике, емаље , пигменте и разне друге ствари дотле непознате у Бугарској. Рајнов је иновативан не само што се тиче сижеа, него и техника. Типична у том погледу је једна његова ваза у стилу сецесије. На њој су приказани кестеново лишће, птице, а начин обликовања је не само веома модеран за оно доба, него је актуелан и сада“.
Када се Стојан Рајнов вратио са школовања у Европи, почео је детаљно да проучава бугарску керамику и успео да усклади искуства стечена у иностранству са бугарским националним стилом, а резултати су задивљујући. Стручњаци откривају и у наизглед најобичнијим сервисима за ручавање од керамике успешне експерименте глазурама и емаљем, као и печењем на различитим температурама. Тако је Рајнов постигао интересантне ефекте, суптилно преливање нијанси које можда и изгледа случајно је у ствари тражени ефекат. Неда Живкова додаје:
„Стојан Рајнов нашао се у сенци свог прослављеног брата Николаја Рајнова, који је истакнути бугарски писац и сликар. Он је био члан веома интересантног ауторског круга у којем се дружио са мајсторима речи или кичице какви су Гео Милев, Димчо Дебељанов, Николај Лилијев, Сирак Скитник и т.д. Два запажена дела Стојана Рајнова, представљена на изложби су вазе осликане одломцима књижевног дела, наиме из зборника „Богумилске легенде“ Николаја Рајнова, веома актуелног писца у 30. Годинама 20. столећа. После успостављања комунистичког режима уметнички стилови се мењају. Нестају сецесијски мотиви, мењају се ликови и сижеји. У тим годинама Стојан Рајнов се фокусирао пре свега на свој рад предавача, али није престао да експериментише и да буде иновативан у области уметничке керамике“.
Превод: Ана Андрејева
Фотографије: галерија "Васка Емануилова"У Националном историјском музеју данас је отворена изложба под називом „Древна открића, нова сазнања. Археолошка сезона 2024.“ Током 2024. године, музеј је спровео археолошка истраживања и теренска испитивања на 22 локалитета, где је пронађено..
У Националној библиотеци „Свети Ћирило и Методије“ у Софији, 20. јануара, на кратко су приказана два изузетно вредна рукописа – Енински апостол и Аргиров триод. Овај јединствени догађај организован је поводом обележавања 1.170 година од настанка..
У Галерији „Методи Мета Петров“ отворена је изложба слика бугарског сликара Марина Маринова. Експозиција садржи 15 уља на платну. Маринов је тренутно асистен-предавач Националне академије ликовних уметности у Софији. Године 2024. био је међу..
Филм „Човек који није могао да ћути“ је копродукција са бугарским учешћем која је номинована за награду Оскар. Копродукција је настала у сарадњи са..
Камерунска списатељица Џајли Амаду Амал гост је трећег по реду издања манифестације „Ноћ читања“, које се одржава данас, 24. јануара, у Француском..
Бугарски филм „Не затварај очи“ је освојио пет награда на Christian Film фестивалу у САД, јавља БТА, позивајући се на продуценте. Продукција је..