„Не умире све“ је наслов дела Стојана Рајнова изабраног за амблем збирне изложбе посвећене уметничком наслеђу једног од најпродуктивнијих мајстора сликане керамике. Експозиција, приређена у галерији „Васка Емануилова“ у Софији обухвата илустрације из раних стваралачких година као и керамичка дела из његовог зрелијег периода. Посебно место заузимају 23 уметничка дела из музејске збирке Националне ликовне академије као и предметни задаци његових студената од 1932. до 1961. г. По речима куратора Градске галерије ликовних уметности Софије Неде Живкове, изложба је значајнија тиме што представља Рајнова као ликовног уметника и истовремено као омиљеног предавача на Ликовној академији.
Пре но што се определи за керамику Рајнов се бави илустрацијама, цртањем, сликањем и све се то огледа у делу „Не умире све“. Оно представља стилизовани женски профил приказан у источњачком маниру. Коришћена је мозаик техника посложених разнобојних комадића керамике што је велика реткост у домаћој уметности. „Чак је и потпис Стојан Рајнов ставио усправно чиме подсећа на стил модерне. У томе се осећа утицај школовања у најзначајнијим атељеима када је у питању керамика, у неким главним градовима европских земаља“ – каже Неда Живкова.
„У периодичкој штампи 20. година прошлог века помиње се да се керамиком баве углавном жене када припремају свој мираз, а у њему присуствују и предмети од иловаче. Због тога се на керамичарство гледало као на хоби или врсту занатства. Стојан Райнов је ставио почетке керамике као уметности у Бугарској. По повратку са специјализација у иностранству он је постао предавач на Ликовној академији, а 1932. г. увео је многе нове технике, емаље , пигменте и разне друге ствари дотле непознате у Бугарској. Рајнов је иновативан не само што се тиче сижеа, него и техника. Типична у том погледу је једна његова ваза у стилу сецесије. На њој су приказани кестеново лишће, птице, а начин обликовања је не само веома модеран за оно доба, него је актуелан и сада“.
Када се Стојан Рајнов вратио са школовања у Европи, почео је детаљно да проучава бугарску керамику и успео да усклади искуства стечена у иностранству са бугарским националним стилом, а резултати су задивљујући. Стручњаци откривају и у наизглед најобичнијим сервисима за ручавање од керамике успешне експерименте глазурама и емаљем, као и печењем на различитим температурама. Тако је Рајнов постигао интересантне ефекте, суптилно преливање нијанси које можда и изгледа случајно је у ствари тражени ефекат. Неда Живкова додаје:
„Стојан Рајнов нашао се у сенци свог прослављеног брата Николаја Рајнова, који је истакнути бугарски писац и сликар. Он је био члан веома интересантног ауторског круга у којем се дружио са мајсторима речи или кичице какви су Гео Милев, Димчо Дебељанов, Николај Лилијев, Сирак Скитник и т.д. Два запажена дела Стојана Рајнова, представљена на изложби су вазе осликане одломцима књижевног дела, наиме из зборника „Богумилске легенде“ Николаја Рајнова, веома актуелног писца у 30. Годинама 20. столећа. После успостављања комунистичког режима уметнички стилови се мењају. Нестају сецесијски мотиви, мењају се ликови и сижеји. У тим годинама Стојан Рајнов се фокусирао пре свега на свој рад предавача, али није престао да експериментише и да буде иновативан у области уметничке керамике“.
Превод: Ана Андрејева
Фотографије: галерија "Васка Емануилова"На 42. другом издању Фестивала бугарског играног филма "Златна ружа" у Варни филм "Тријумф" редитеља Петра Влчанова и Кристине Грозеве је освојио велику награду за дугометражни филм. Њему је припала и награда за сценарио који су написали двоје..
Друго издање Фестивала уличне музике и аутентичне градске културе Street Music Fest очекује своје посетиоце од данас до 29. септембра на софијском тргу Славејкова. Шарени и весели форум окупиће на једном месту софијске уличне музичаре, биће плеса,..
Мода која није носива, али служи као инспирација. Префињене хаљине, међутим не од чипке или свиле, већ од метала. Скулптуре Живка Седларског своје место су нашле у музејима, галеријама и приватним колекцијама на три континента, а њему донеле надимак..