Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Млади уметници из целог света експериментишу у Софији на тему „Форме“

Музика, филм, плес као тренутни импулс и надахнуће нуди 6. издање фестивала “180° – лабораторија за иновативну уметност”, које окупља младе уметнике из целог света.

Фестивал који има експериментални приступ и истражује непознате изражајне моделе ове године ће протећи под знаком обележавања 100-годишњице оснивања Државне школе за архитектуру и примењене уметности у Немачкој „Баухаус“, која је у првој половини минулог века постала центар модернизма. У периоду од 20. до 26. јула наступи уметника у бугарској престоници ће бити везани за апстрактну тему “Форме”.

За мене је ова тема била веома важна – не само због чињенице да се навршава 100 година од оснивања покрета “Баухаус” – каже Александар Хаџијев, уметнички директор фестивала. – Једноставно пре једног века ширила се револуција у сценској уметности. И упитао сам се зашто он данас још увек изгледа толико футуристички и авангардан и шта узрокује “Баухаус” 100 година касније. Управо то ће бити наш циљ – да заједно са гостима нађемо одговоре на та питања, наравно ако је то уопште могуће. Наш допринос ће бити да покушамо да дочарамо атмосферу “Баухауса” како би уметници могли да „живе“ у футуризму – без филтера и предрасуда, ма колико то у нашим данима тешко било…

Фестивал ће отворити ријалити-шоу “180° Tonight Show“ у којем ћемо провоцирати поп културу и представићемо савремену уметност наших уметника, каже организатор. Традиционално такмичење краткометражног немог филма, пак, ће бити отворено како за професионалце, тако и за аматере.


Оно што се за 100 година променило у немом филму јесте да он постаје све апстрактнији – сматра Александар Хаџијев. – А то музичарима који уживо изводе музику за филм и импровизирају, пружа могућност да буду креативнији.

Које ће бити звезде фестивала?


Сви музичари су из различитих сфера, али углавном се баве савременом музиком – наставља Александар Хаџијев. – Ensemble Modern ће по други пут боравити у Бугарској – овога пута у пуном саставу, са свих својих 14 чланова из преко 10 земаља.


Учествоваће флаутисткиња Сабине Фогел која се бави и електронском музиком, виолинисткиња Биљана Вучкова, кларинетиста Ричард Хејнс, композитори Николас фон Ритер и Милен Апостолов,


као и плесачи и пантомимичари – Петра Пеларова и Монце Гардо, из сфере експерименталне режије - Флоренс Рукштул, студенти и дипломци ликовне академије.


Сви они немају унапред припремљен програм тако да током 7 фестивалских дана треба да одлуче шта ће извести заједно са осталим уметницима. Биће експериментално, занимљиво и јединствено.

У том духу Ensemble Modern ће зграду Гете института у Софији, у којој је некада био смештен Музички конзерваторијум, претворити у музичку лабораторију. Музичари ће остваривати интердисциплинарне везе са бугарским уметницима и ђацима ликовне академије…


Превела: Албена Џерманова

Фотографиje: лична архива


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугарски филм „Терапија” учествује на неколико међународних фестивала

Нови бугарски филм "Терапија", чија је премијера данас, 7. фебруара, изабран је за учешће на неколико међународних фестивала у САД и Европи, преноси БТА. Међу њима су 78. Међународни филмски фестивал у италијанском граду Салерно и 25. Santa Fe Film..

објављено 7.2.25. 06.50

Међународни „Софија филм фест“ представља рекордан број бугарских филмова

Програм овогодишњег, 29. издања „Софија филм феста“ је изузетно богат, али је посебно упечатљиво снажно присуство бугарске кинематографије. Од укупно 180–200 дугометражних и краткометражних филмова, колико ће бити приказано на фестивалу, чак 60 су..

објављено 4.2.25. 13.50
Градска уметничка галерија у Ћустендилу

Уручују награду за сликарство по имену Владимира Димитрова – Мајстора

Поводом обележавања 143. годишњице рођења Владимира Димитрова – Мајстора Градска уметничка галерија у Ћустендилу уручује Националну награду за сликарство за 2024. годину по имену овог нашег славног сликара. Владимир Димитров-Мајстора –..

објављено 1.2.25. 10.10