„Из воде у воду уз добијање чисте енергије која може да очисти воду, вaздух, храну и свет уопште. Овим речима изумитељ Брауновог гаса – Бугарин Илија Влков описује свој проналазак, за који каже да је био инспирисан Библијом. У научним круговима је познат као аустралијски научник Јул Браун, зато што је средином прошлог века емигрирао у Аустралију. Тамо је 1971 г. обистинио свој најсмелији сан – добио је гас електролизом, разложивши молекул воде на кисеоник и водоник у односу 1:2. Тај гас је назван по његовом имену – Браунов. У хемији се једињење, које се добија овим разлагањем зове праскави гас, он је експлозиван и изазива бурну реакцију. Научник је међутим успео да експлозију претвори у имплозију:

Узимам воду, претварам је у гас, искоришћавам његову енергију, те га потом опет претварам у воду. То може бити бескрајан циклус. Добијени гас је Јул Браун успео да искористи за покретање аутомобила којим је прешао 1.600 км. Он је уместо гориво употребио воду и батерије, које претварају воду у Браунов гас. На жалост је ово откриће проф. Илије Влкова наишло на скепсу научне заједнице која је тврдила да се својства Брауновог гаса не могу објаснити законима термодинамике и хемије. Упркос томе његов проналазак је нашао примену у производњи генератора Брауна, стварању гасних смеша за дисање под водом помоћу акуалунга, Брауновог горионика за топљење и лемљење различитих метала као и за резање разних материјала.

Недавно су двојица домаћих научника, надовезујући се на ранији рад Влкова разрадили и патентовали инсталацију за добијање Брауновог гаса од морске воде као и за с тим повезано извлачење минералних супстанци из воде. Својим пројектом финансираним у оквиру Оперативног програма „Иновације и конкурентност“ изведеном у Бугарској, инжењери Чавдар Каменаров и Пламен Каменаров су остварили пробој у области обновљивих извора енергије:

Наш првобитни циљ био је да од воде добијемо енергију, али се у току рада испоставило да је оно што се одваја као отпад у ствари много вредније од Брауновог гаса – појашњава инж. Чавдар Каменаров. – Уместо да добијамо енергију, ми смо дошли до драгоцених минералних ресурса. Тако је настала идеја о примени Брауновог гаса који наша инсталација производи, за добијање минерала у облику талога, изузетно богатог полиметалима.

Оно што је у овом случају најважније је то што је извор овог ресурса - морска вода - неисцрпан, а технологија омогућује селективно таложење неких метала за рачун других. Њихова производња била би упоредива са оном из површинских или подземних рудника. Велика предност је и то што ова технологија не загађује околину, већ напротив, може се користити за пречишћавање јако загађене индустријске воде:

Поред минералних ресурса сагоревањем Брауновог гаса од морске воде се добија и чиста пијаћа вода – наставља инж. Каменаров. – У некој каснијој фази технологија се може примењивати у инсталацијама за сагоревање кућног отпада и његово претварање у топлоту или струју. Садржај Брауновог гаса сам по себи смањује токсичност приликом сагоревања, али је не уклања у потпуности што налаже изградњу станица за пречишћавање ваздуха. Поред свих наведених примена инсталација коју смо изумели може се употребљавати и за чишћење таложника у којима је нагомилана огромна количина радиоактивног отпада. Браунови гас се успешно користи у Кини за неутрализацију истрошеног нуклеарног горива и радиоактивног отпада из атомских централа.

Крајем септембра овај изум ће бити презентиран у граду Пловдиву у присуству представника научне заједнице и индустрије.

Превод: Ана Андрејева