Годину дана пошто су се појавила „Скривена слова“ у Софији је некако само од себе та иницијатива прерасла у „Бугарска слова“ која путују Европом. Пројекат је реализован по идеји и дизајну сликара Кирила Златкова, а представља збир 12 клупа израђених у облику слова бугарске ћирилице – Б, Д, Ж, З, И, Й, Ц итд, која немају аналога у латиници и грчком писму. Тако, осим што модерном човеку нуди ново место за предах и опуштање уз књигу, аутор открива тачку пресека поезије, типографије и урбане средине. Постављене на емблематским локацијама у самом срцу Софије ове клупе нас подсећају на празник посвећен словенској писмености и култури – 24. мај, а исто тако и на то да је бугарска ћирилица постала службено писмо у ЕУ, поред латинице и грчког алфабета, коју користи више од 300 милиона људи у 10 земаља. 

Свака од клупа-слова је директно повезана с поезијом пошто је на њој остављена песма савременог бугарског аутора, која је посвећена или инспирисана словом у чијем је облику израђена клупа.

После низа перипетија успели смо да остваримо иницијативу захваљујући којој су постављене клупе-слова на лако приступачним местима која нуде пријатан амбијент за читање. Ипак, немогуће је да човек нахрани врапце, док је насред ничега. Човек који чита је обично и човек који седи, рекао је на промоцији пројекта Кирил Златков.

Почетком јуна су бугарска слова осванула у центру Париза где ће на иницијативу Бугарског културног института у француској престоници а под патронатом Амбасаде Републике Бугарске у Француској остати до краја септембра. Уметничка инсталација ће током лета бити „гост“ на једном од најпосећенијих места у граду – кејовима на Сени, код Моста инвалида на левој обали реке. Инсталација је на овом месту постављена уз подршку Општине Париз а део је манифестација организованих поводом обележавања 140 година од успостављања дипломатских односа између Бугарске и Француске.

Слова која путују је седам, а за сваку клупу су предвиђени стихови бугарских аутора преведени на француски. Могу се прочитати фрагменти из песама Георгија Господинова, Надежде Радулове, Силвије Чолеве, Миреле Иванове, Амелије Личеве и др. Превод су начиниле француски стручњак за бугарски језик Мари Врина-Николов и Ралица Михајлова Фризон – Рош. Кратак текст упознаје француску публику са најважнијим одликама ћириличног писма.

Ћирилица и песничка дела домаћих аутора пружају шансу да Бугарска промовише у свету своје духовне домете, стога се овај пројекат са словима подједнако допада љубитељима писања и читања. Међу ауторима поезије која прати „Бугарска слова“ је Силвија Чолева. Из Софије она чује и осећа како Французи спонтано застају на речном кеју и читају поруке бугарских песника:

„Важно је што ова слова провоцирају случајне пролазнике да се зауставе за тренутак и упознају са бугарском азбуком. Многи од њих први пут виде таква слова, занима их како се изговарају, зашто се исписују на овај или онај начин, како је настало ово писмо итд. Поред тога клупе су веома удобне и на њима се може сместити неколико људи, оне су нестандардно и пријатно место за краћи одмор у урбаној средини. Уједно су и добра реклама Бугарске. Мислим да је то најбољи начин да промовишемо своју земљу – путем достигнућа нашег духа и културе. Да су то биле књиге у књижари, тешко би заокупиле пажњу читалаца размажених изобиљем  наслова светске књижевности. Када су већ постављени на местима за одмор, људи посежу за њима и са интересовањем читају ове текстове који су приказани на неуобичајен начин. Верујем да ће се овај пројекат наставити, да ће му се придружити и нови савремени писци, те да ће слова и даље путовати по свету. Дирнуо ме један видео који ми је недавно послала једна Бугарка. Она већ давно живи у Паризу, а снимила је како једна француска песникиња чита моју песму, преведену на француски у оквиру овог пројекта о словима. Уосталом, кад би наша поезија била само прочитана углас и то би нам пуно значило, јер је такво читање моћ која помера слојеве и за њу важи древна кинеска пословица да трептај крила лептира на једном континенту може изазвати ураган на другом“.

Превод: Делихјусеинова/Андрејева