Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

У Пловдиву археолози пронашли камену стелу из 255. године

Фотографија: podtepeto.com

Недавно су у дворишту Епископске базилике у Пловдиву, за време радова на конзервацији и рестаурацији, археолози пронашли вредну камену стелу димензија 1,40 м х 1,20 м, тешку преко 1 тоне. Све се сасвим случајно десило. Док су стручњаци разматрали плоче у атријуму наишли су на драгоцени налаз. Стела је веома добро очувана, само је један мали део одломљен, али ће рестауратори тај проблем решити.  По речима руководиоца ископавања Жени Танковој, ово није обична плоча већ обрађен архитектонски елемент из 255. године.

Жени ТанковаПоказало се да је натпис од изузетног значаја и веома је добро очуван. Он открива занимљиве чињенице како о историји Филипопола /тако се у оно доба називао данашњи град Пловдив/, тако и о Римском царству. Он гласи: За победу, здравље и вечно постојање царева Публија Лицинија Валеријана и Публија Лицинија Егнација Галијена и за целу њихову кућу, за свети сенат и за римски народ и за Веће народне скупштине Филипопола и трачког  предводника Диониса, од свих преживелих посвећеника култа Диониса, када су се мистерије одржавале под вођством доживотног жреца Аурелија Мукијанида, сина Мукијана.

Следе имена 44 члана мистичне верске заједнице која је поштовала бога Диониса, који упућују рећи захвалности за то што су преживели напад Гота 251. године. Тада је Филипопол уништен и спаљен.

Занимљиво је што се на овом списку имена и дужности сусреће ретка дужност „себастофор“ – онај ко носи лик цара. А на овом списку њих је чак двојица, вероватно због двојице владара - Валеријана и Галијена (оца и сина), када су од 253. до 260. године били сувладари. Нема података да су они посећивали Пловдив, али је поштовање према царевима традиција у целом Римском царству, објашњава археолог.

Натпис је дешифровао Николај Шаранков – професор латинског и старогрчког језика на Софијском универзитету „Св. Климент Охридски“. По његовим речима, фонт је идентичан натпису у част Галијена, који се чува у Археолошком музеју у Пловдиву. "Занимљиво је што се не помиње управник провинције – вероватно је ситуација у римској провинцији била веома сложена – наводи Шаранков. – У том мистичном удружењу постоје занимљиве дужности што је очито везано за култ цара."

То потврђује хипотезу археолога да се испод Базилике налазио пагански римски храм посвећен култу високог владара. По речима Шаранкова,имена чланова верске заједнице допуњују историјску слику из тог доба о којем постоје заиста оскудна сведочанства. О њему говоре једино натписи везани за Галијена и његовог војсковођу Марцијана – спасиоца Балкана о којем стичемо представу из натписа поред Римског стадиона у Пловдиву.

По мишљењу Жени Танкове, плочу треба поставити на видно место, јер је важна за предисторију Базилике.

Адаптација за Радио Бугарску: Дарина Григорова

Превод: Албена Џерманова

Фотографиje: podtepeto.com


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Софијски универзитет домаћин Фестивала афричког и карипског филма

У Бугарској се другу годину заредом одржава Фестивал афричог и карипског филма. Домаћин дводневног догађаја (31.05 – 01.06) је Софијски универзитет „Св. Климент Охридски.“ Организатори су Катедра за афричке и индопацифичке студије и Афричко-карипски..

објављено 31.5.24. 09.25

Потпредседница Јотова упутила критике због замрзавања закона о бугарској култури

Током научне конференције на тему „Културно наслеђе – уметност – музеји“, потпредседница Илијана Јотова је истакла да је кућа Димитра Талева у Прилепу један од примера занемаривања културно-историјског наслеђа од стране државе. Од јуна 2023. године..

објављено 30.5.24. 09.27

Софија дочекује нове госте у Кући за књижевност и превод

Преводиоци Јан Махеј (Чешка), Елвира Борман (Немачка), Хана Сандборг (Шведска), Хана Карпинска (Пољска) и Ливија-Марија Нистор (Румунија) нови су учесници резидентског програма Куће за књижевност и превод у Софији , који ће трајати до октобра 2024. г...

објављено 29.5.24. 09.29