Дан након што је председник Румен Радев уложио вето на Закон о ратификацији четири уговора о куповини од САД 8 ловачких авиона F-16 Block 70, Парламентарни одбор за одбрану је одбацио вето. Десило се то гласовима дела владајуће коалиције – партије ГЕРБ и партије ВМРО, као и гласовима дела опозиције – Покрета за права и слободе. Илузорно би било очекивати да ће у петак, како је предвиђено, у пленарној сали парламентарне политичке снаге гласати „за“ вето с обзиром да су Закон на који је председник ставио вето донеле исте те снаге.
Упркос томе, шеф државе је проценио да је дужан да да званичну изјаву, што је синоћ и урадио. Он је у њој поновио своје аргументе да је цена посла висока, да су договорена опрема и наоружање авиона Ф-16 незадовољавајући, и да одлука да се све плати одједном може осујетити реализацију пројеката модернизације копнених снага и ратне морнарице Бугарске. Румен Радев, који је не само председник него и главнокомандујући оружаних снага Бугарске, тврди да посао који је влада уговорила садржи и "скривене и непрецизиране трошкове које ће Бугарска касније плаћати у вези са инфраструктуром, транспортом, наоружањем, опремом, обуком, услугама, порезима и накнадама". Из владајуће гарнитуре не поричу да ће бити додатних трошкова, али износе став да су за ову врсту послова такви трошкови нормална пракса а њихово преузимање је само питање политичке одлуке. Међутим, политичке природе је и аргумент председника да се куповина ловаца Ф-16 "не може остварити на рачун интереса бугарских грађана, достојанства и суверенитета Бугарске“.
Одлучност којом се шеф бугарске државе супротставио послу купопродаје Ф-16 наговештава да, уколико парламент коначно одбаци његов вето, као што се очекује, он може да уложи вето и на Закон о ребалансу државног буџета, којим је влада обезбедила финансијска средства за плаћање авиона. Вероватно ће и тај вето бити одбачен, али он би свакако довео у питање рокове реализације посла, јер крајњи рок америчких понуда је 5. септембар. Министар одбране Красимир Каракачанов је рекао да би непоштовање рокова довело једино до повећања цене посла купопродаје и неповољнијих услова за склапање другог Уговора.
Сукоби око ловачких авиона се одвијају у условима помало необичне политичке слике у нашој земљи. Против ратификације посла изјасниле су се не само опозиционе странке - Бугарска социјалистичка партија и партија Воља већ и националистичке формације из редова владајуће коалиције - Атака и Национални фронт за спас Бугарску. Из партије Атака су прокоментарисали да се по питању ловаца формирала „егзотична коалиција“ – владајућих снага – партије ГЕРБ и ВМРО, с једне стране и Покрета за права и слободе – с друге. Из партије Воља, пак, су истакли да је "годину и по дана пре следећих парламентарних избора у Бугарској већ договорена нова коалиција“. Два дана пре гласања у парламенту у петак о председничком вету, раздор у коалицији Уједињени патриоти се огледао у новом заредом неуспелом покушају одржавања ванредног заседања Коалиционог савета. Лидер ВМРО Красимир Каракачанов је изјавио да „Коалиција Уједињени патриоти више не постоји“, док је лидер партије Атака Волен Сидеров изразио очекивање да ће премијер Бојко Борисов показати интересовање за питање, јер фактички постоји криза владе.
Није сигурно да ли се премијер слаже са оценом Сидерова. Последњи политички потреси око авиона Ф-16 још једном потврђују да по основним питањима управљања Бугарском, уз помоћ Покрета за права и слободе 3. влада „Борисова“ ужива довољну политичку подршку и без партије Атака и Националног фронта за спас Бугарске. То потврђује објављени на страници Министарства одбране одмах после синоћне званичне изјаве шефа бугарске државе текст у којем се категорично одбацују критике председника Радева.
Превела: Албена Џерманова
Друга политичка снага у новом парламенту коалиција „Настављамо промену – Демократска Бугарска“ (НП-ДБ) позвала је на брифингу све партије и посланичке групе да јасно изјаве да ни у ком облику неће сарађивати с ДПС-Нови почетак Дељана Пеевског...
На изборима одржаним 27. октобра све политичке партије које ће бити заступљене у новом, 51. сазиву Народног собрања Бугарске, изузев странке „Величина“ („Величие“), забележиле су пораст броја гласова у односу на изборе одржане 9. јуна 2024. године. На..
Још једни ванредни избори су иза нас, али изузев незнатно повећане излазности у односу на изборе одржане у јуну о.г, још је тешко прогнозирати политичке конфигурације, које би омогућиле формирање редовне владе, коју ће изабрати 51. сазив Народног..