Неограниченом слободом и људима спремним да експериментишу не бојећи да ће нешто погрешити – тиме можемо објаснити хармонију и мир којим одише вртна парцела у софијској четврти „Дружба“ („Пријатељство)“. Она се користи за колективно баштованство. Налази се недалеко од  прометне градске саобраћајнице, а граничи се са великим складишним комплексима на ободу главног града. Упркос тој локацији она је претворена у малу оазу у којој је човек слободан да проведе неограничено време и разбије  једноличност свакодневног живота. Ту се свако може осетити ослобођен сујете у комуникацији и изумитељ нових вештина и знања. Чак и сам назив – подељене „Баште за Пријатељство“ мења представу о тој четврти у којој преовлађују бетонске вишеспратнице из доба саоцијализма у место погодно за општење, узајамну помоћ и пријатељство, а све су то ствари за којима савремени градски људи обично жуде. „Баштованство на урбаном простору нема комерцијални циљ, ту се ништа не зарађује него се стиче друштвени капитал који је данас на цени“ – каже Никола Бончев, млад човек из Софије и иницијатор засађивања ове баште:

Можда је најважније што људи долазе овде да би се дружили на слободном месту, издвојеном за њихове потребе. Свако је добро дошао – од никога се не тражи да нешто конзумира, да троши паре, него једноставно људи долазе и учествују у колективном раду. Градско баштованство нема за циљ да обезбеди чисту и здраву храну, оно је много више везано за унапређење вештине комуницирања, која се у великим градовима, на жалост не може развијати, јер једноставно нема где. Радујем се свакоме ко нам први пут дође. Премало необрађеног земљишта је преостало, али када се нешто жели нађе се и… место. Шта ме је подстакло да се латим тог изазова – то су моје тешке и сиромашне године за време студија. Пошто сам се после дипломирања у Аустрији вратио у Бугарску, решио сам да ћу обавезно наћи парцелу на којој ћу гајити  воће и поврће за личну употребу како ми породица никад не би гладовала. Сазнао сам да таква подељена башта већ постоји у Бугарској. Случајно дам се повезао са једним другом који ми је предложио да обрађујем простор између неколико вишеспратница у кварту „Надежда“ („Нада“). Тако је то почело. Површину смо обрађивали уз помоћ 12 волонтера. Спријатељили смо се, а неки од њих су још увек са нама. Било је то пре 7-8 година. 2015. г. имали смо шансу да почнемо обрађивање терена на коме се сада налазимо, у четврти „Дружба“. Педолози са Бугарске академије наука помогли нам су тако што су истражили састав земљишта. На нашу срећу испоставило се да је тло чисто и веома погодно за гајење воћа и поврћа. Ми нисмо конкуренција пољопривредницима који производе да би од тога преживљавали. Нама је обрађивање земљишта хоби и разонода.

„У Бугарској, на моју велику радост, располажемо неограниченом слободом коју, чини ми се, не знамо како да искористимо“ – каже још Никола. Његовим примером уследили су и други Софијци и упркос тешкоћама у реализацији тог подухвата број тих колективних башта расте.

Градско баштованство улива самопоуздање људима да су они покретачка снага која је у стању да се успешно организује и доноси важне одлуке. У „Баштама за Пријатељство“ број баштована ће ускоро достићи 50, а свако има личну мотивацију да се бави обрадом земљишта. Данијела Јорданова има 35 година, за њу је то добро место за стицање новог знања и за експериментисање у гајењу биљака:

Ту сам пуно тога научила о пермакултури, о биодинамичком ратарству. Предстоји ми да се преселим у кућу с двориштем и за мене је ово прилика да вежбам различитији начин живота. Основали смо задругу родитеља и ја кувам за децу која учествују у колективном баштованству. Употребљавам тиквице, парадајз и свакојако поврће које сам одгојила у башти. Овде доводим и моје дете које, док ја радим, види одакле долази храна. А и веза са земљиштем је корисна. Велико је задовољство да сам откинеш неко поврће или воће са стабла и поједеш га.

Превод: Ана Андрејева