Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Кичка Христова: Желим да ми песме допру до сваког срца које куца у ритму бугарског фолклора

Фотографија: Youtube

„Музика обликује људску душу,“ гласи омиљена максима Кичке Христове која већ четири деценије живи са народном песмом у срцу. Народна певачица Кичка Христова је рођена у Варни и осим што је њено стваралаштво у потпуности повезано с родним градом, оно је и веома широког дијапазона. Певачица је прво савладала стил певања карактеристичан за североисточну Бугарску, а на њеном репертоару се поред традиционалних песама често налазе и ауторске композиције. Кичка Христова је снимила многе песме из свог завичаја уз пратњу Народног оркестра Бугарског националног радија, а у аранжману Косте Колеве, Костадина Генчева, Ангела Добрева и других. Као диригент ради с фолклорним формацијама „Неранза,“ „Галатеја,“ „Мартеница,“ „Букавица,“ шлагерском групом „Млада срца“ и др. Током година је Кичка Христова помогла својим ученицима да издају албуме с ауторским песмама, раскрчила им пут ка фестивалским сценама у земљи и иностранству. Многи од њих су се захваљујући њој почели професионално бавити музиком. Народна певачица је добитник бројних награда и признања међу којима су „Златна лира“ и „Кристална огрлица“ коју јој је ове године уручио Савез музичких и балетских делатника поводом прославе њеног јубилеја.


Почетак сваког стваралачког надахнућа је породица, убеђена је Кичка Христова. Јер је породица најбоље место за сусрете и упознавање с различитим врстама уметности, с културама, фолклором, филозофијама. У мојој породици су реч „фолклор“ исписивали великим словом. Родитељи су ми стално слушали народну музику коју је емитовао БНР и с грамофонских плоча. Тако сам упознала велике певаче Бугарске. Прва песма која ме је освојила била је „Љубе, љубе“ Соње Канчеве, која ми је помогла да прво постанем члан школског хора „Иван Рилски“ с руководиоцем Јанком Митевом, који је изводио изворне народне песме, затим учитељског хора с вођом Радославом Дановим, ансамбла с диригентом Најденом Најденовим. Тренутно, чисто за задовољство, певам са хором „Цветница“ у Варни чији је диригент Атанас Илијев. Захваљујући професорима изградила сам свој поглед и однос према музици. Извођач треба да одлучи да ли ће певати старе хитове што ће му можда донети брзу славу или ће представити нешто ново, непознато како би оставио нешто своје, нешто оригинално. Током своје каријере сам углавном тражила и изводила песме из североисточног дела земље. Научила сам их од Иванке Дјузове, Маријке Радулове, тете Иванке из Далгопола које су са задовољством делиле своје искуство. Имам богату фонотеку песама које још нису снимљене. Иначе сам издала албуме „Јасно сунце“ и „За љубав и луду срећу“ на чијој реализацији сам радила са ствараоцима из Варне с којима смо снимили народну музику на ауторској основи. Македонски ритам и музика ми се такође допадају. Недавно сам завршила пројекат „Фолклорна дуга изнад обале“ Фонда за културу – Општина Варна. Заједно с читалиштима „Елин Пелин“ – Варна и „Васил Левски“ – четврти Галата одржали смо бројне концерте. Завршни концерт је био у великој сали Конгресног центра у Варни. Желим да ми песме допру до сваког срца које куца у ритму бугарског фолклора. Желим да наша будућност буде светлија, мирнија и лепша како бисмо наставили напред и оставили свој траг…


Превод: Ајтјан Делихјусеинова






Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Фотографија: Регионални етнографски музеј – Пловдив

Регионални етнографски музеј у Пловдиву помаже оживљавању старог заната филцања

Осећај унутрашње угоде и топлине – то је оно што ће обузти све оне који  посете Регионални етнографски музеј у Пловдиву  како би разгледали изложене предмете од вуне . Изложба „Бугарски филц – порука из антике“ представља древни занат, за..

објављено 13.7.24. 12.30

Традиционални празник кајсије у Тутракану

Подунавски град Тутракан окупља произвођаче кајсије из региона на традиционалном празнику „Тутракан – престоница кајсије“. Познаваоци овог укусног воћа у недељу ће се окупити 20. годину заредом. Како традиција налаже, биће представљене..

објављено 7.7.24. 10.05
Текија Елмал баба

Дервиши у нашим крајевима – легенде и мистерије које се везују за текију код села Бивољане

Према документима из османског доба, у близини данашњег села Биво љ ане у општини Момчилград, живело је више од 500 дервиша који су се школовали у текији Елмал баба. Овај верски центар у прошлости је важио за највећи дервишки центар у овом делу..

објављено 4.7.24. 11.20