Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Еколошки парк дивљих животиња дочекује госте у Добруџи

Срне, јелени, камерунске козе, вепрови и пауни уживају у слободи  на територији недавно отвореног еколошког парка “Геранеа”. Комплекс са зеленим брежуљцима и погледом на Црно море угошћује љубитеље природних лепота и све који воле да посматрају животиње у њиховом природном окружењу.

Латински назив за биљку коју познајемо као здравац - гераниум - изабран је за име парка. “Геранеа” који се простире на површини од 700 хектара а налази се у шумовитом пределу између села Љахово, Оброчиште и Црква у Добруџи. Од туристичког центра Албена удаљен је 5 км.


Пре две године Рехџан Низам узео је у концесију некадашње ловно газдинство с намером да га претвори у дом дивљих животиња налик на националне резервате какав је рецимо Серенгети у Танзанији. Први корак концесионара био је да забрани лов, изабере и допреми животиње из других газдинстава и посебно издвоји вепрове како не би сметали осталим обитаваоцима парка. Захваљујући томе данас у Геранеји живи 170 јелена лопатара, 250 муфлона, 50 срна, 50 камерунских коза, 300 дивљих свиња и многи други представници фауне.


Могућност за предах усред нетакнуте природе и нережиране догађаје у дивљини обећава газда еколошког парка. Сем што се могу слободно шетати по шумском пределу, туристи имају могућност да посматрају животиње и са седам видиковаца.

Људи се крећу у шуми насељеној дивљим животињама које могу посматрати све време – каже Рехџан Низам. – Део животиња већ је навикао на људско присуство и бука им мање смета, док су друге опрезније и плашљивије, нарочито мајке са младунчади – њих је ређе могуће видети. Када успемо да посетиоце одвеземо максимално близу неке животиње и када осетимо њен адреналин, исто осећање испуњава и нас.


Кретање по парку врши се уз помоћ стручних водича, пешице и на тај начин се претвара у најтежи, али и најатрактивнији део боравка у еколошком парку.

Имамо и јахачке коње – додаје Рехџан Низам. – Намеравали смо да користимо и запрезна кола, али пошто је терен нераван одустали смо од тога и сада преговарамо о набавци електричних теренских аутомобила. И пошто смо на осматрачницама монтирали соларне ћелије, тамо ћемо пунити електромобиле. На исти начин ћемо напајати камере за видео-осматрање, јер желимо да се на нашем сајту животиње могу посматрати у реалном времену. Настојимо да максимално заокружимо циклус како не бисмо зависили од спољних фактора – све набављамо у нашем газдинству и не стварамо сувишну буку која плаши животиње. Тако можемо без колебања рећи да је ово прави еколошки парк.


Док шетају, гости газдинства могу уживати у лепоти крајолика, мирису траве и других биљака, у величанственој представи коју изводе пауни ширећи реп раскошних боја,  релаксирати у тишини у којој се чује једино шуштање лишћа, одмарати се у перголама и на клупама и ухватити по који кадар.


До сада нема ниједног посетиоца који није рекао да ће се опет вратити – с поносом каже Рехџан Низам. – Радићемо нон стоп током целе године, а видиковци ће бити опремљени  камерама за ноћно осматрање. Осим што ће имати прилике да у свако доба дана и ноћи посете парк, гостима ће бити на располагању библиотеке на отвореном. Посетиоци остају задовољни, јер до сада нису имали шансу да обиђу нешто слично – предео који обитавају дивље животиње, а који је истовремено приступачан, са проходним путевима и нешто стрмијим шумским стазама. Имамо за сваког по нешто – зависи ко шта жели да види и доживи. А ако неко реши да обиђе цео еколошки парк, један дан му неће бити довољан.

Превод: Ана Андрејева

Фотографије: лична архива


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Археолошка открића код Ловеча: Корени европске цивилизације сежу са бугарских простора

Недалеко од Ловеча, између села Дојренци и Дренов, током изградње будуће трасе ауто-пута „Хемус“ откривено је јамско светилиште старо седам хиљада година које је окружено обредним јарком. Сондажна археолошка истраживања на локалитету отпочела су пре..

објављено 22.7.24. 12.15

Од почетка године забележен пораст броја страних туриста у Софији

Број туриста који долазе у Софију повећан је за 12% у односу на исти период 2023. године, саопштило је Министарство туризма. Из Општине Софија је саопштено да је за првих шест месеци ове године регистровано нешто више од 1,3 милиона ноћења, што..

објављено 21.7.24. 11.30

Фестивали, лепе пешчане плаже и планински хлад – зашто одабрати Царево за свој летњи одмор

Морска обала дуга преко 60 км са 21 лепом пешчаном плажом, великим избором хотела, гостинских кућа, приватног смештаја, кампова, локала, спортских објеката и могућности уживања у прелепој природи Странџе! Царево је магнет за туристе и једна од..

објављено 18.7.24. 12.05