Срне, јелени, камерунске козе, вепрови и пауни уживају у слободи на територији недавно отвореног еколошког парка “Геранеа”. Комплекс са зеленим брежуљцима и погледом на Црно море угошћује љубитеље природних лепота и све који воле да посматрају животиње у њиховом природном окружењу.
Латински назив за биљку коју познајемо као здравац - гераниум - изабран је за име парка. “Геранеа” који се простире на површини од 700 хектара а налази се у шумовитом пределу између села Љахово, Оброчиште и Црква у Добруџи. Од туристичког центра Албена удаљен је 5 км.
Пре две године Рехџан Низам узео је у концесију некадашње ловно газдинство с намером да га претвори у дом дивљих животиња налик на националне резервате какав је рецимо Серенгети у Танзанији. Први корак концесионара био је да забрани лов, изабере и допреми животиње из других газдинстава и посебно издвоји вепрове како не би сметали осталим обитаваоцима парка. Захваљујући томе данас у Геранеји живи 170 јелена лопатара, 250 муфлона, 50 срна, 50 камерунских коза, 300 дивљих свиња и многи други представници фауне.
Могућност за предах усред нетакнуте природе и нережиране догађаје у дивљини обећава газда еколошког парка. Сем што се могу слободно шетати по шумском пределу, туристи имају могућност да посматрају животиње и са седам видиковаца.
Људи се крећу у шуми насељеној дивљим животињама које могу посматрати све време – каже Рехџан Низам. – Део животиња већ је навикао на људско присуство и бука им мање смета, док су друге опрезније и плашљивије, нарочито мајке са младунчади – њих је ређе могуће видети. Када успемо да посетиоце одвеземо максимално близу неке животиње и када осетимо њен адреналин, исто осећање испуњава и нас.
Кретање по парку врши се уз помоћ стручних водича, пешице и на тај начин се претвара у најтежи, али и најатрактивнији део боравка у еколошком парку.
Имамо и јахачке коње – додаје Рехџан Низам. – Намеравали смо да користимо и запрезна кола, али пошто је терен нераван одустали смо од тога и сада преговарамо о набавци електричних теренских аутомобила. И пошто смо на осматрачницама монтирали соларне ћелије, тамо ћемо пунити електромобиле. На исти начин ћемо напајати камере за видео-осматрање, јер желимо да се на нашем сајту животиње могу посматрати у реалном времену. Настојимо да максимално заокружимо циклус како не бисмо зависили од спољних фактора – све набављамо у нашем газдинству и не стварамо сувишну буку која плаши животиње. Тако можемо без колебања рећи да је ово прави еколошки парк.
Док шетају, гости газдинства могу уживати у лепоти крајолика, мирису траве и других биљака, у величанственој представи коју изводе пауни ширећи реп раскошних боја, релаксирати у тишини у којој се чује једино шуштање лишћа, одмарати се у перголама и на клупама и ухватити по који кадар.
До сада нема ниједног посетиоца који није рекао да ће се опет вратити – с поносом каже Рехџан Низам. – Радићемо нон стоп током целе године, а видиковци ће бити опремљени камерама за ноћно осматрање. Осим што ће имати прилике да у свако доба дана и ноћи посете парк, гостима ће бити на располагању библиотеке на отвореном. Посетиоци остају задовољни, јер до сада нису имали шансу да обиђу нешто слично – предео који обитавају дивље животиње, а који је истовремено приступачан, са проходним путевима и нешто стрмијим шумским стазама. Имамо за сваког по нешто – зависи ко шта жели да види и доживи. А ако неко реши да обиђе цео еколошки парк, један дан му неће бити довољан.
Превод: Ана Андрејева
Фотографије: лична архиваЗабележен је значајан пораст раних резервација за предстојећу летњу сезону на бугарском Црноморју, саопштило је Бугарско удружење хотелијера. Туристички сектор с оптимизмом очекује већи број гостију, посебно из Немачке, Пољске, Чешке и Велике..
Могућности развоја Софије и Пловдива у оквиру регионалне иницијативе "Дестинација Балкан" биле су у фокусу састанка између бугарског министра туризма Мирослава Боршоша и црногорских министара туризма и транспорта, Симониде Кордић и Маје Вукичевић. У..
Све је веће интересовање за изложбе и догађаје у Регионалном историјском музеју у Русеу. Протеклих 12 месеци кроз музејске просторе прошло је 95.966 људи, што је за 5.209 људи више него 2023. године – пише на званичној Фејсбук страници Музеја...