Бугарском тренутно хара афричка куга свиња против које нема лека и која је веома заразна како за домаће, тако и за дивље свиње. У таквом случају, једино решење је успављивање болесних животиња и предузимање строгих мера како би се спречило ширење заразе. Према премијеру Бојку Борисову, болест је дошла са севера – из Румуније, пренели су је туристи и дивљи вепрови, које на брзину склепана заштитна ограда дуж копнене границе са Румунијом није успела да заустави. Стога је епидемија прво букнула у северној Бугарској где је усмрћено преко 100.000 животиња на већим фармама за узгој свиња и више стотина свиња на приватним газдинствима, укључујући и оне које сељаци узгајају за властите потребе. Многи власници индустријских и приватних газдинстава су се жестоко супротставили усмрћивању свиња, а неки су чак изашли на улице и блокирали путеве. Али то није спречило убијање животиња.
Према статистици, број свиња у земљи премашује 800.000, што значи да је преко 12% њих већ усмрћено због афричке куге. И ова је бројка у сталном порасту пошто се зараза шири изузетно брзим темпом – прешла је Стару планину и достигла до јужног дела земље, тако да нико не може да зна кад и где ће бити откривена нова жаришта. Најоптимистичније прогнозе говоре да ће бити убијено још најмање 50.000 свиња. Велике су штете од масовног усмрћивања животиња, неки стручњаци сматрају да су у питању губици од неколико стотина милиона евра, а немојмо забравити и затварање 25.000 радних места у наредних годину дана.
Брисел и политичка опозиција упутили су многе критике на рачун владе и мера које је предузела у циљу савладавања „свињске кризе.“ У неким местима је уведено ванредно стање, одређене општине проглашене су зараженим, односно угроженим подручјима. Држава је прибегла помоћи војске и војне полиције за обезбеђивање индустријских газдинстава за узгој свиња. Бугарска се за помоћ обратила и ЕУ која је обећала 14 млн евра помоћи намењене за накнаду штете власницима индустријских газдинстава, а није искључена и могућност да се затражи додатна помоћ. Министар пољопривреде Десислава Танева је рекла да је главни циљ да се ширење заразе заустави до краја јесени.
Крајем септембра ће стручњаци ЕК извршити проверу спровођења мера које је држава предузела у борби против болести АКС, а од чијих резултата зависи хоће ли Комисија доделити финансијску помоћ за примену тих мера. Бугарска ће тражити промену у складу с којом ће и мали власници добити накнаду штете, без обзира на то што њихове животиње нису регистроване. Њима су, за сада, обећали једино помоћ у износу од 150 евра за дезинфекцију свињаца, независно од броја животиња које поседују.
Свињетина заузима важно место на трпези Бугара који сад не знају шта да раде – да ли да наставе да конзумирају свињетину, која чак и заражена неће нашкодити здрављу човека, ако је термички обрађена. Али већина већ избегава ово место због чега се месари жале на озбиљан пад продаје. С друге стране, усмрћивање великог дела свиња у земљи, што ће према проценама достићи до 20%, вероватно ће изазвати дефицит те врсте меса на домаћем тржишту а то ће покренути увоз. Страховања грађана су да ће увозна свињетина бити скупља него домаћа, а цена иначе најпопуларнијег и најдоступнијег меса ће порасти за 50%. „Свињски Чернобиљ“ - написали су неки медији поводом катастрофе коју је изазвала ова неизлечива болест. Можда звучи претерано, али су узгајивачи свиња, месари и произвођачи кобасица у заиста трагичној ситуацији, а исто то важи и за потрошаче и читаву пољопривредну грану.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
БНР обележава 90 година свог постојања свечаним концертом у Софијској опери уз учешће свих музичких састава медија. Пре тога, по традицији, ће се у Првом студију нашег Радија одржати свечана церемонија уручивања Велике награде „Сирак Скитник“..
Према истраживању агенције „Мера“, спроведеном до 17. јануара, 61% Бугара свакодневно наилази на лажне вести. Још 17,5% њих се среће са лажним вестима барем једном или неколико пута месечно. Само 5,5% испитаника наводи да никада нису наишли на лажне..
Овогодишње, 31. издање Фестивала игара под маскама „Сурва“, у Пернику, одржаће се 24, 25. и 26 јануара . Као и у претходним годинама, окосницу најбучнијег и најживописнијег зимског фестивала у Европи, чине сурвакарске групе из околине Перника...
Према редовном социолошком истраживању које је спровела агенција „Галуп интернешенал болкан“ у јануару 2025. године, у бугарском друштву постоје умерена..