Према њему гајим само најлепша осећања, немогуће је да буде другачије, симпатичан тип, каже о свом другу Димитар Иванов познат под надимком Капетан. Сваки човек у Бугарској има таквог познаника - у стамбеној згради у којој живи, у суседној улици или граду, јер је чика Тањо збирни лик Бугара. Он је од оних људи који стално говоре како је у прошлости све било боље, због чега и поричу све што је ново и модерно. Иначе су рођени научени и разумеју се у све. Или другачије речено, то вам је типичан 60-годишњи Бугарин, који је у доба социјализма и комунизма био активан партијац.

О Димитру ћу рећи само да је један велики фијаско – човек има 34 године, а игра се луткама, није му остао дужан чика Тањо који се, у ствари, зове Станислав, а по занимању је зидар. Укратко, типичан чикица, паметњаковић. Димитар Иванов и чика Тањо су се сасвим случајно срели након што је глумац са двојицом пријатеља одлучио да ради стендап с луткама. И пошто су им требали ликови, глумци су их почели измишљати. Тако је чика Тањо прво настао у уобразиљи аутора, а Ели Цонкова му је удахнула живот. У међувремену је Димитар учествовао у ријалити програму, који је имао за циљ да представи нове глумачке таленте, којом приликом је поделио свој сан да жели да постане вентрилоквиста. Тако је обезбедио спонзорство захваљујући којем је похађао онлајн курсеве вентрилоквизма. 

Како би постао добар вентрилоквиста потребно је да прво постанеш добар луткар, око тога су се сложили сви стручњаци, објашњава Капетан. Многи људи постају вентрилоквисти, али изгледа заборављају да је лутка неживо биће. Стога је од првостепеног значаја овладати вештинама правилног вођења лутке на сцени, а вентрилоквизам је свему томе само додатак који често постаје шлаг на торти. Исто тако је битно да пронађеш друга с којим ћеш радити стендап комедију. Лик који представља лутка треба да буде добро разрађен и завршен, потребно је да знаш његов карактер, а исто тако треба да ти контрира по сваком питању.

Исто као што чика Тањо гунђа чак и током одмора на грчком мору - „као да наше није од бетона.“ А бугарско море је недавно видео пошто је град Бургас био прва станица његове националне турнеје. Почетком нове године ће кренути у обилазак европских градова у којима живе Бугари, где ће као и обично, поред носталгије и прича о прошлим временима, бити изговорене и неке неугодне истине.

Ја се не скривам иза чика Тање, већ стојим поред њега док он прича о свим тим стварима, каже његов најбољи пријатељ и додаје: Као што су у прошлости дворске луде имале прилику да кроз шалу владару говоре истину у очи, тако и чика Тањо без длаке на језику коментарише сваку тему. Осим тога, ја не мичем уснама, тако да све те ствари изговара он, што значи да сам сноси одговорност за њих. Изгледа да му људи праштају, судећи по томе да се ни најмање не вређају, добро га прихватају. А он воли да задиркује публику, често и не размишљајући како ће његове речи бити протумачене. Али људи знају да је све у духу шале и пре би се рекло да им је забавно, него увредљиво.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова