Рајна Кнегиња, која је сашила заставу устаника у Панађуришту /за време Априлског устанка из 1876. године/ и на њој извезла речи „Слобода или смрт“ остаће у нашем историјском памћењу и по својој племенитој мисији после ослобођења Османског царства. О њеном раду као прве дипломиране бабице код нас причаће њена кућа у Софији која ће бити претворена у музеј а која се налази у једном од софијских стамбених насеља где су некада мале терене земљишта додељивали херојима који су учествовали у борбама за ослобођење Бугарске од Османлија као и учесницима каснијих ратова. Ово стамбено насеље и данас чува дух оног доба, дух храбрих Бугара који су овде живели, каже Тања Доганова - Христова, потомка Рајне Кнегиње.

У својој кући у ул. Софронија Врачанског бр. 119 Рајна Кнегиња се настанила 1898. године – после ослобођења из тамнице у којој је била подвргнута жестоким мучењима и по дипломирању на смеру „бабице“ у Москви. Међутим, ускоро је њен муж Васил Дипчев, који је био прогањан из политичких разлога убијен и она је остала сама са петорицом својих синова и храњеницом Гином. И мада је патила од коштане туберколозе у напредној форми, изродила је на стотине деце /како у дипломатским мисијама тако и у најсиромашнијим четвртима Софије/. Организовала је прве школе здравственог васпитања, има заслугу за отварање болнице за акушерство и гинекологију у Софији „Мајчин дом“, водила је курсеве за бабице. 

Рајна Кнегиња је као бабица бесплатно помагала  свим сиромашнијим људима – наставља причу Тања Доганова - Христова. – Старији људи кажу да је она у свако доба била спремна да прискочи у помоћ без обзира што су јој ноге биле слабе и ходала је помоћу штапа. Тако је некада била спремна да пружи помоћ и борцима за ослобођење Бугарске које је окупљала у својој кући за скромном трпезом … са луком и пасуљем…

По речима Тодора Крстева, председника рејона “Сердика” у Софији, спомен-кућа Рајне Кнегиње ће бити готова отприлике за годину и по дана, а до сада су прикупљене значајне донације.

Надам се да ћемо на првом спрату направити музеј Рајне Кнегиње и да ћемо у њему скупити успомене њених наследника, фотографије и документа које нам они уступају, да ће бити места и за приче које нам о њој причају – каже Тодор Кръстев. – Музеј ће стављати акценат не на њен револуционарни рад него на рад у области акушерства у новој бугарској престоници, а причаће и о њеним синовима  - бугарским херојима. На предлогу њених наследника на другом спрату ћемо направити „Музеј ополчења“, јер су у том рејону живели управо ополченци и људи који имају допринос национално-ослободилачком покрету. Да ли ће се овај музеј претворити у интерактивно место на којем би деца могла да се преко видео-филмова упознају са чињеницама, одлучићемо када започну радови на реконструкцији.

Тања Доганова-Христова се нада да ће у музејској збирци присуствовати и леп портрет Рајне Кнегиње који је, када је била дете, магнетично привлачио њену пажњу.

Видим је веома лепу, као жену узвишеног духа … – додаје она. – Реч је о одлучном и мудром човеку који воли људе – све се види на њеном лицу. Причам о једном веома великом портрету Рајне Кнегиње који се налази у кући њене праунуке Олге Дипчеве. Када сам као дете гледала то лице осећала сам како из њега струји велика љубав према људима, фасцинирао ме њен мудар поглед. Као да нас Рајна Кнегиња позива да се латимо посла и да средимо све у нашој домовини.

Превела: Албена Џерманова