Бугарски емигранти у Шпанији успевају да својим средствима и напорима у северном делу земље /углавном у области Навара/ отворе четири школе да би њихова деца имала могућност да уче матерњи језик и да не би изгубила своје корене. У основи ове добротворне иницијативе је Саби Атипов из села Кочан, у општини Сатовча, који је већ 20 година емигрант у Шпанији и дугогодишњи председник бугарске асоцијације “Орфеј БГ”.

Асоциација “Орфеј БГ” је основана 2007. године у циљу пружања помоћи бугарској заједници у шпанском граду Памплони, у области Навара – прича он. – Предмет нашег рада су недељне бугарске школе и културне активности. Имамо фолклорне групе и фудбалски тим. Често посећујемо локалне празнике и представљамо Бугарску преко наших народних песама и игара, заната и типичних бугарских производа. Та активност нас је ујединила – имали смо исте потребе, проблеме и препреке на нашем путу. Превазилазили смо их заједно – тако је свима нама било лакше.

Недељне школе које су отворене заједничким напорима 7.000 наших сународника у области Навара и захваљујући помоћи бугарског Министарства образовања и науке се налазе у Памплони, Тафали, Виторији и Тудели. Сваког викенда више од 400 деце емиграната у њима ући бугарски језик и књижевност, историју и географију уз помоћ професионалних бугарских учитеља који су такође емигранти, стигли овде у потрази за бољим животом.

Бугарске породице имају велики проблем с обзиром да њихова деца цео дан проводе у шпанској школи и тек неколико сати дневно са родитељима – признаје председник асоцијације “Орфеј БГ”. – Зато тој деци бугарски језик постаје други, а понекад чак трећи језик – овде се у школи активно учи и енглески или неки други страни језик. Само код куће - са својим родитељима, браћом и сестрама, бугарска деца комуницирају на бугарском језику. Тако да је нама оснивање бугарских недељних школа био велики циљ и изазов – да би деца имала могућност да бораве у средини у којој сви говоре, читају и пишу бугарски језик.”

Мали Бугари уче о домовини не само на часовима него и кроз припрему за празнике које бугарска заједница свечано обележава. Недавно су сви они учествовали у првом сабору Бугара у Памплони.

Решили смо да организујемо тај сабор јер дотле нисмо имали догађај таквог формата – прича Саби Атипов. – Уочи ове манифестације званично смо примљени у згради општине града Памплоне. Следећег дана продефиловали смо улицама старог дела града са бугарским заставама, свирајући гајде и тапане, а потом су се неки од учесника представили и на сцени.

И тако је у току целог дана бугарска народна музика одјекивала центром Памплоне, где су наступили и бугарски плесни састави. Већина њих били су из Шпаније, али је било и музичара који су стигли из подручја планине Родопе и из града Гоце Делчева.

У Шпанији живи једна од највећих бугарских заједница у расејању. Њени припадници присутни су у многим секторима, а има их и у различитим сталежима. Они су адвокати, инжењери, лекари, радници у грађевинарству и угоститељству, у чишћењу кућа и станова.

Под којим би се условима емигранти вратили у домовину?

Оно прво што имају Бугари у Шпанији је миран живот – одговара Саби Атипов. – Овде се за нормалан посао добија нормална плата. Високи су стандарди у области здравствене заштите. Када видиш на шта се троше порези остајеш задовољан, јер си уверен да ти новац није пропао, напротив улаже се у систем образовања, здравствене заштите, у изградњу нових и одржавање старијих путева. Што се тиче услова под којима бисмо се вратили, то зависи од приоритета сваке породице. Најопштије речено, наша земља треба да достигне развијеније европске земље у апсолутно свим областима. А дотле ће нама, емигрантима, Бугарска заувек остати у нашим срцима.

Превод: Џерманова/Андрејева