Одлуком владе од ове године туристичко насеље "Свети Константин" изнад града Пештере, у јужној Бугарској, постало је најновије село у земљи. Осим што се одликује богатом историјском прошлошћу, оно се налази у једном од најчистијих места на планети.

“Свети Константин” је 1910. г. основан као одмаралиште у околини Пештере указом цара Фердинанда. На овој локацији био је саграђен манастир чији су патрони били Свети Константин и Јелена. Он је одавно порушен, а на њега данас подсећа само мали параклис подигнут на руинама старе обитељи. Двоје родољуба – историчар Десислав Христов и његова супруга Стојанка, прикупљају средства за изградњу постамента са спомен-плочом у месту Черковиште (Црквиште), на којојће бити исписана прича о историји старог манастира.

На територији Балкана коју су у 14. столећу освојили османски Турци налазио се и манастир Светих Константина и Јелене, подигнут у подручју римског друма –прича Десислав Христов. – Пут најезди Османлија пролазио је поред те обитељи, па су је они уништили 1372 г. Бугари који су остали верни својој вери касније су je опет саградили. По други пут манастир је разорен за време великог таласа исламизације којu су покренули Османски Турци - 1657 г. Поред манастира Светих Константина и Јелене у сливу Чепинске реке - од Асеновграда до Костенеца сравнато је са земљом 3 манастира и 218 цркава.

Када прича о нашој прошлости, Десислав Христов наглашава да ни у ком случају не тежи ширењу етничке мржње, циљ му је само да изнесе историјске чињенице. И то чини у брошури “Одмаралиште “Свети Константин – фотографије из прошлости”, у којима су пропраћени разрастање туристичког места и промене његове физиономије.

Први који су открили чари овог предела били су ловци ново основаног ловачког удружења – наставља он. – 1897. г. звало се “Јелен”, али је касније преименовано у Централно софијско ловачко удружење“Сокол” („Соко“). Ловци су први који су кренули на излете на територији данашњег туристичког насеља, а касније су са њима почеле долазити и њихове породице да би у природи провели који дан. За преноћиште су користили дашћаре које су сами направили. Ловачки торањ је подигнут 1901 г. а био је склониште првих ловаца. Касније су циглом озидали фуруну, па направили и просторију налик на малу радњу.

У 20. годинама минулог века саграђен је пут који води до одмаралишта, у 30.  годинама су се појавили летњи биоскоп и поштанска станица, дашћаре су уступиле место лепим вилама, запаљене су и прве електричне сијалице. Туристи су се напијали воде од познате Кукушеве чесме браће Георгија и Зафира. Један житељ Варне који је пио од те воде повратио је здравље, па је то проглашено медицинским чудом.

Јордан Димитров је дошао у одмаралиште, јер је имао туберкулозу плућа, а лекари му нису давали неке веће шансе за опоравак – прича историчар. – Захваљујући чистом ваздуху он је после неколико месеци лечења оздравио. У знак захвалности Димитров је својом уштеђевином подигао лечилиште за плућне болеснике. 1910. г. поклонио га је ловачком удружењу које је пренело власништво објекта на општину Пештера, јер није било устању да га одржава. Немила је каснија судбина опоравилишта  - 1945. г. чувар  зграде је ненамерно изазвао пожар, те је она изгорела. Како је некада изгледао санаторијум може се видети једино на преживелим фотографијама.

Обновљено туристичко насеље нуди прекрасне излете током лета – до врха Свети Константин или до Везир тепеа, одакле се отвара поглед на “море” планине Родопе (акумулацију “Батак”). Има услова и за бављење зимским спортовима – овде су изграђене жичаре и ски лифтови. Уверено можемо тврдити да се најновије село у Бугарској налази на једном од најчистијих места на планети. Пре више година је Национална ваздухопловна и свемирска администрација /НАСА/ потврдила да је изнад Баташке планине, у којој се оно налази, квалитет ваздуха најбољи. Америчка истраживања доказују да у овом пределу постоји природно јонизујуће зрачење које је ретка појава у свету.

Превод: Ана Андрејева