Постоји једно село у западном делу планине Родопи у којем би човек волео „да залута“ и заборави повратни пут до своје куће. Оно као да је скривено од света и радозналих погледа људи који траже бучну забаву. Пут до њега је тежак а у неким местима чак опасан, јер прати ток Бујновске реке која је током више миленијума обликовала најлепше и најдуже /око 8 км/ у Бугарској ждрело – Бујановско ждрело.

Тесан и местимично једносмеран пут са безброј окука и планинских превоја одводи нас у село Јагодина које нам дође као заслужена награда за све превазиђене препреке. Смештено поред границе са Грчком оно плени посетиоце својим изгледом и типичним за овај крај јелима справљеним од локалних намирница.

На удаљености око 3 км од села налази се Јагодинска пећина за коју кажу да је право чудо природе и један од заштитних знакова Родопа. Она се састоји од три спрата, има мноштво лавирината, а дужина јој достиже 10 километара. Према истраживањима спелеолога, пећина постоји већ више хиљада година. У близини њеног улаза пронађено је насеље из бакреног доба, очувано у свом природном облику, а нађени су и остаци керамичког посуђа, ручних млинова, спаљеног жита и керамичке пећи који датирају на 4. миленијум пре нове ере.

Поред необичних стеновитих формација, пећинских језера, сталактита, сталагмита, сталактона, пећинских бисера итд. (укупно 22 врсте од 28 познатих пећинских формација) и импресивних дворана пажњу посебно привлачи тзв. Зид греха. Постоји веровање да је праведан свако ко успе да на дотичну глинену површину залепи новчић. У тзв. Новогодишњој дворани може се видети и божићна јелка поред које, по традицији сваке године љубитељи пећина дочекују Нову годину. У истој дворани се склапају и бракови.

И још једна занимљивост везана за Јагодинску пећину - међу животињским врстама које у њој живе је и 11 врста слепих мишева од којих је њих 6 на Листи угрожених врста у Европи.

Предвече, након узбудљивих доживљаја у пећини, гости Јагодине могу да са панорамске осматрачнице „Орлово око“, тик испод врха „Св. Илија“, на 1.563 м надморске висине уживају у лепоти заласка сунца. Од погледа који се пружа са туристичке осматрачнице стаје дах о чему сведоче и речи туриста:

Питаш се како је природа успела да створи ту лепоту и некако осећаш се поносним, јер се ово дивно место налази у твојој домовини!

Немам речи којима бих описала лепоту, магнетизам и величанственост Родопа!!!

Незабораван доживљај, диван призор!!!

После шетње по Јагодини и њеној околини обавезно треба пробати укусне родопске специјалитете, домаћи сир и мирисно слатко од шумског воћа а већ следећег дана, након доручка који се састоји од родопске гибанице и густог киселог млека, сви љубитељи природе и незаборавних доживљаја могу да посете Триградско ждрело и још једну прелепу природну творевину у Родопима - пећину Ђавоље грло, у близини града Девина, која је позната по подземним водопадима, међу којима је и највећи подземни водопад на Балкану висок 42 метра. Једна легенда о Ђавољем грлу из доба Трачана казује да пећина води у Хадово царство у које се чувени трачки свирач и песник Орфеј спустио да тражи своју вољену Еуридику. Пећина је настала услед пропадања слојева земље. Велика дворана у коју кажу да може да стане софијска црква Александра Невског станиште је четири врста слепих мишева међу којима су дугокрили прстењак и дугопрсти вечерњак који се налазе на Светској црвеној листи угрожених врста. Пећина је дуга 1.000 метара али је за туристе доступна дужина од 350 метара.

Пре повратка у село Јагодина, које почетком септембра обележава свој празник музичким манифестацијама под отвореним небом уз обавезно присуство гајди, туристима се препоручује и посета оближњем граду Девину.

Превела: Албена Џерманова