Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Маргарита Петкова: „Белокаменица - 2019“ поново доноси магију бугарског фолклора“

Село Царевец се налази у предпланинској зони Старе планине – удаљено је 10 км од града Мездре и 24 км од града Враце. На северу је оивичено ланцем брежуљака који га штите од јаких северних ветрова, а према југу тече река Искар. У атару села одавно су разрађена налазишта камена у којима се добива висококвалитетни врачански камен, а каменорество је основно занимање становништва. Село вуче корен из давних времена. У оближњим малим пећинама и стеновитим нишама откривени су праисторијски цртежи, као и натписи из Средњег века и доба националног Препорода. Иконостас цркве Светог Николе, грађене у XIV веку, у потпуности је зидан, а исликан је фрескама. Село је добра туристичка дестинација и место за одмор и упознавање традиционалне културе северне Бугарске.

Ако посетите фолклорни празник чије ће се четврто издање одржати 31. августа, без сумње ћете бити пријатно изненађени. Више о томе прича гђа Маргарита Петкова, председница сеоске општине:

Шта ћете најпре видети када дођете? Најпре ћете угледати грб села, уклесан у камен изнад којег се вијори национална тробојка. Заставу Бугарске можете видети на скоро свакој кући. У центру је подигнут споменик војницима палим у борбама за Бугарску, тамо су и две цркве - стара и нова, ту је и школа… Фолклорни фестивал организују сеоска општина и читалиште „Просвета 1928. г.“. Одржава се последње суботе августа, око празника Велике Госпојине по старом календару. Тада славе и каменоресци. Желимо да промовише наш фолклор, али и да истовремено прикажемо лепоту једног од најбоље развијених заната у Царевецу – добивања и обраде високо квалитетног врачанског камена. Златне руке овдашњих мајстора допринеле су изградњи многих значајних грађевинских објеката широм земље. Фестивал је такмичарског карактера – похвалнице и статуете додељују се свим саставима и солистима који у њему учествују. Специјална награда коју ће уручити жири састоји се од повеље и новчаног износа. Категорије су четири: изворни, обрађени и плесни фолклор као и фолклор за дувачке оркестре. Нема ограничења у погледу узраста и етничке припадности. Поносимо се што немамо таксу за учешће. Желимо да се они који нам дођу, осећају добро. Предвидели смо храну, воду, обезбеђење, медицинске услуге. Учесницима се јако допада идеја да свака група донесе садницу дрвећа које засађује на простору који намеравамо да оплеменимо. Испред сваког стабла је табла на којој је исписано ко је посадио дрвеће. Гости овогодишњег издања ће бити прослављена певачица из Родопа Ваља Балканска и гајдаш Петар Јанев. Опет ће нам стићи гајдаши из Шкотске који су прошле године изазвали велико одушевљење. Рок пријављивања за учешће је већ истекао, али нећемо никога вратити ако нам дође. 31. августа имаћете прилике да се дотакнете историје и музике Бугарске. Радо ћемо вас угостити и верујемо да ћемо доживети незабораван, прекрасан дан.

Превод: Ана Андрејева

Фотографиje: архива


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Фотографија: Регионални етнографски музеј – Пловдив

Регионални етнографски музеј у Пловдиву помаже оживљавању старог заната филцања

Осећај унутрашње угоде и топлине – то је оно што ће обузти све оне који  посете Регионални етнографски музеј у Пловдиву  како би разгледали изложене предмете од вуне . Изложба „Бугарски филц – порука из антике“ представља древни занат, за..

објављено 13.7.24. 12.30

Традиционални празник кајсије у Тутракану

Подунавски град Тутракан окупља произвођаче кајсије из региона на традиционалном празнику „Тутракан – престоница кајсије“. Познаваоци овог укусног воћа у недељу ће се окупити 20. годину заредом. Како традиција налаже, биће представљене..

објављено 7.7.24. 10.05
Текија Елмал баба

Дервиши у нашим крајевима – легенде и мистерије које се везују за текију код села Бивољане

Према документима из османског доба, у близини данашњег села Биво љ ане у општини Момчилград, живело је више од 500 дервиша који су се школовали у текији Елмал баба. Овај верски центар у прошлости је важио за највећи дервишки центар у овом делу..

објављено 4.7.24. 11.20