По чему ће нас препознати будуће генерације – неће ли ваљда по хрпама отпада потрошачког друштва? Јесмо ли у стању да зауставимо уништавање океана, животиња и нас самих?

Инспирисани мисијом “Уметници против пластике“ познате јавне личности су решиле да потраже одговоре на таква горућа питања за време т.зв. социјалних понедељака. Кроз сучељавање различитих мишљења ова трибина слободоумних људи покушаваће не само да подиже свест и информисаност јавности о значајним проблемима него и да нуди решења – рецимо о забрани употребе предмета од пластике за једнократну употребу у објектима исхране.

Клуб “Мајмунарник” који подржава ову иницијативу уметника, пионир је када је у питању замена свих чаша, виљушки, кашика и сламчица истим предметима од биоразградиве или материје која се може рециклирати, каже глумица Лили Гелева. Идеја је да све више ресторана и клубова примењују zero waste филозофију као начин живота, који води рачуна о томе да се све рециклира и ништа не остаје као отпад.

Најважније је постати свестан да сваки макар и најмањи напор на том путу није безначајан – каже Лили Гелева. – Када смо у продавници оно што узимамо је својеврстан начин гласања за свет у коме желимо да живимо и у том смислу је важно да ли ћемо рећи “Нећу сламчицу”. Мој апел је да поступамо одговорније. Лично ја сам се определила за неколико ствари – тежим да увек када је могуће користим градски превоз или да идем пешке, избегавам предмете за једнократну употребу, носим боцу и чашу са собом, торбицу од платна, купујем секонд хенд одећу, када сам у некој радњи питам се да ли ми је овај или онај предмет стварно потребан, одвојено сакупљам отпад, не купујем превише хране како је не бих бацала. Убеђена сам такође да морамо јести мање намирница животињског порекла, јер њихова производња троши велики природни ресурс.

Потребно је да будемо у већој мери освешћени и да не допустимо да нас шчепа рутина – да не посежемо аутоматски за мешалицом од пластике у кафићу, за пластичном кесом у самопослузи и т.д., све су то једноставне ствари које су међутим у стању да промене свет. Ова кашичица ће остати неразграђена после твоје смрти и дуге године након тога, ово звучи згражавајуће. Било би много боље да на свету оставимо другачије трагове, не пластику и ружни отпад, каже још глумица која се за екологију и природни начин живота заинтригирала захваљујући документарцима које је гледала још као дете.

Мислим да мој комфор и храна у тањиру нису толико важни, ако ћу тиме помоћи свету у којем живим – наставља она. – Сада размишљамо глобално, као да морамо спасити једино китове или пак неки предео света, који се налази на другом крају планете. У ствари ми треба да спасемо себе, јер планета може и без нас.

Да би побудила осетљивост свакога за ову реалност што би довело до преузимање личне одговорности за заштиту природе, Лили Гелева је снимила песму уз учешће многих уметника. Са „престола“ од пластичних боца она упућује своју поруку.

“Писмо у боци” је иронична ода, која опева једну пластичну флашу која ће ме надживети и која је много ближе вечности него што сам ја – прича она. – Ова песма на хумористички начин позива да мало више размислимо о трагу који ћемо оставити на овој планети. Иза овог пројекта стало је мноштво популарних уметника у настојању да порука допре до што је могуће више људи. То је супер и стварно ми улива наду.

Превод: Ана Андрејева