Четири месеца после ослобођења Бугарске од османске владавине и потписивања Санстефанског мировног уговора Берлински конгрес /13. јун- -13. јул 1878. г./ је уништио наде Бугара у стварање самосталне државе у оквиру бугарског етноса. На Конгресу Велике силе ревидирају уговор из Сан Стефана и намећу раскомадавање бугарских територија. Створене су Кнежевина Бугарске са административним центром Софијом, Источна Румелија са главним градом Пловдивом(аутономна покрајина у пределима Османског царства), док Македонија, Западна Тракија, Родопи и Странџа остају у пределима Османског царства. Становништво Источне Румелије не прихвата вест о подели тзв. Санстефанске Бугарске. Бугари се противе размештању османских јединица у покрајини и инсистирају да у војсци и снагама безбедности и даље служе Бугари. Упркос уступцима од стране султана, Бугари који су остали у пределима Источне Румелије настављају рад на уједињењу са Кнежевином и постепено успевају да на своју страну придобију високе официре војске и жандармерије. У ноћи 5. на 6. септембар 1885. године војне јединице под командом мајора Данаила Николајева успостављају контролу над Пловдивом и позивају бугарског кнеза Александра I Батенберга да подржи њихове активности ради уједињења свих бугарских територија. Два дана касније, 8. септембра, Батенберг издаје манифест којим себе проглашава „кнезом северне и јужне Бугарске“.
Данас Пловдив подсећа на славне дане Уједињења преко сталне изложбе која је део фонда Регионалног историјског музеја. Она је приређена у згради која је специјално грађена за парламент Источне Румелије. Међутим, није коришћена као таква, јер су грађевински радови завршени месец дана после незаборавних догађаја. О згради и артефактима који се у њој чувају прича директор Музеја Стефан Шивачев:
Идеја о тој згради је настала 1879. године, одмах након што је парламент Источне Румелије смештен у згради бившег турског купалишта. Италијански архитекта Пјетро Монтани успева да је претвори у салу у којој заседа покрајинска скупштина. Тек 1884. године Источна Румелија има финансијску могућност за изградњу специјалне зграде у којој ће заседати скупштина и влада. Подижу је на месту спаљеног турског конака, где је тада била смештена милиција Источне Румелије. Пројекат израђује архитекта Пјетро Монтани, који ради код султана у Истанбулу, а 1879. године позван је за главног архитекта Источне Румелије.
Трагање за историјским сведочанствима везаним за Уједињење трајало је више од 50 година, али данас г. Шивачев поносно наводи да музејски фонд садржи на стотине артефаката везаних за онај период историје.
Зауставио бих се на колекцијама печата које поседујемо – каже директор и додаје да су међу њима печати прелазне владе Источне Румелије, која се успоставља 6. септембра и која преузима управљање јужнобугарским територијама. Приказујемо и лични печат познатог политичара и новинара Захарија Стојанова (који је као оснивач и руководилац Бугарског тајног револуционарног комитета одиграо важну улогу за Уједињење Бугарске).
Неки од највреднијих експоната повезани су управо са њим. Године 1889., када је био председник Народне скупштине, он умире веома млад тако да је очувано мало његових ствари. Посебну пажњу посвећујемо и заставама устаничких чета које су учествовале у Уједињењу.
Велико је интересовање и за колекцију оружја учесника. Она показује свенародни карактер покрета и самог чина Уједињења.
Уједињење Бугарске удружује људе из свих друштвених слојева. Доказ тога је чињеница да су неки учесници и руководиоци тајних комитета били свештеници који су са истом страшћу служили и Богу и народној ствари.
Превела: Албена Џерманова
Фотографиje: historymuseumplovdiv.orgИнститут за историјске студије при Бугарској академији наука (БАН) организује данас научну конференцију на тему „Западне бугарске покрајине – историја и перспективе“ поводом обележавања 100. годишњице Уставотворног конгреса Организације избеглица из..
На данашњи дан пре 104 године Западне покрајине су присаједињене Србији. Анексија је извршена у складу с Нејским мировним споразумом, којим је окончан Први светски рат. У периоду између 6. и 8. новембра 1920. године, српске јединице окупирале су делове..
Једног хладног новембарског јутра 1917. године, у јеку Првог светског рата, из базе код Јамбола полетео је цепелин L59 ка Танзанији. Циљ лета била је испорука муниције и других материјала немачким војним јединицама које су се у том тренутку налазиле на..