Ердоган се нада договору са Трампом

Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган ће са америчким колегом Доналдом Трампом на маргинама Генералне скупштине Уједињених нација разговарати о куповини америчких ракета „Патриот.“ У Анкару је већ стигла и друга руска батареја С-400, али се Ердоган нада да ће лични, пријатељски односи с америчким председником помоћи да се превазиђе криза између две земље. Из Државног секретаријата САД су прокоментарисали да је понуда упућена Турској у вези са системом „Патриот“ већ истекла. Ердоган је изјавио да верује да ће Трамп уважити све његове аргументе пошто су Турска и САД две савезничке земље које имају заједничке интересе везане за успостављање зоне безбедности у Сирији, дуж границе источно од реке Еуфрат.

Грчка жели да обавезе према ММФ измири пре назначеног рока

Грчка је од земаља чланица зоне евра затражила одобрење да превремено измири свој дуг према ММФ. Атина се нада да ће тиме повратити међународно поверење у грчку привреду. Министар финансија Христос Стајкурас је рекао да ће се на овај начин повећати одрживост грчког дуга. Европски механизам за стабилност 19 земаља чланица зоне евра контролише спровођење реформи у земљи. Атина је званично изашла из трећег последњег пакета помоћи у августу 2018. године. Али је јавни дуг Грчке упркос томе остао висок – 335 млрд евра или 180% БДП-а земље.

Нагли пораст спољног дуга Румуније

У контексту политичке кризе у Румунији, спољни дуг Букурешта је у првих седам месеци 2019. године порастао за више од 8 млрд евра. Повећање је, пре свега, последица задуживања министарства финансија европским обвезницама у износу од 5 млрд евра, саопштено је из Националне банке Румуније. Паралелно с тим је јавна управа емитовала хартије од вредности у износу од преко 2,1 млрд евра. Тиме је дугорочни јавни дуг земље 31. јула 2019. године премашио 73 млрд евра, а краткорочни – 34 млрд евра, рекли су из централне банке.

Протести у знак подршке деци са посебним потребама у Хрватској

Родитељи деце са инвалидитетом протестовали су у Загребу са захтевом да се запосли више асистената у школама које похађају деца са посебним потребама. Демонстранти су навели да је на почетку нове школске године више стотина деце с инвалидитетом остало без асистената. Асистенти су такође изразили своје негодовање због кршења њихових права и ниских примања, упркос томе што се новац за њихове плате обезбеђује из европских фондова. Министар образовања Блаженка Дивјак је с тим у вези рекла да је број асистената троструко повећан у односу на 2014. годину.

Аутор: Иво Иванов

Превела: Ајтјан Делихјусеинова